=●=

Nedelja, 10. V 2009.

U ovom broju donosimo:

2. �irom neta

Putopis sa Fru�ke gore

4. �pigl - dvojnici poznatih

Foto-feljton: dvojnici poznatih ličnosti.

7. Locirajte se!

Vi mora da ste iz� ako je većina ovih tvrdnji tačna (Aljaska; 291-307)

8. Do�ivljaji Bracike i Neda

Na�i junaci (epizoda №11)

"Putopis sa Fru�ke gore"

Ili: Kako je udarna brigada YHV uz nadljudske napore pronosila slavu YHV-a diljem na�e zemlje, a i �ire.

06.05.2001. godine, moja malenkost je dobila tu čast da vas izvesti o epskom pohodu. Tri hrabra i drčna slaninara maratonca, koji su stupili tamo gde ljudska noga nije kročila� Dobro de, osim mo�da par desetina hiljada ostalih učesnika maratona� samo ove godine. Ali, nema veze, to ne umanjuje na� doprinos svetskoj revoluciji i �irenjem ideje pan-YHVizma. Dobro, dobro� Po�to iz publike čujem besne urlike: "Silo, pređi na stvar!" prelazim na stvar: Poglavlje prvo: Izdaja?!?!!? Jutro rano, zora zarudila. Va� pripovedač se obreo oko 8 sati na novosadskoj �elezničkoj stanici, koja je inače trebala biti zborno mesto, to jest mesto

sa kog ćemo otpočeti svoju ekspediciju u nepoznato. Dogovor je da se nađem sa Crnim Milisavom i Maxom između 7:30 i 8:30, a njih ni od korova. Čekam� čekam� Pro�lo 8:30� Jo� uvek ih nema. Na um mi pada samo jedna reč: "Izdaja!!!" Prokleti ni�tavnici su se ili uspavali ili imali odličnu ideju da me nasankaju. U trenutku gneva odlučujem da nazovem Maximira i pomenem mu cenjenu gospoja majku u kojekakvim brezobraznim kontekstima, ali se setih da ne znam broj. Nema veze, tu je De-j-avu, kog sam iscimao u te rane jutarnje sate da mi izdiktira broj. Nazovem Maxu, al' se javi gorepomenuta gospođa. Rekoh:

- Je li, bre� Gde je onaj tvoj izrod?!?!?!

- Pa� Silo, care nad carevima, vladaru vaseljene, oče nas i hranioče, gospodaru Sunca i Meseca�

- Skrati priču, ode "Halo" kartica

- Aha, izvini� Maxa je oti�ao jo� u 6 sati na neki maraton. Sve se bojim hoće li se �iv vratiti

- Ni�ta ne brinite. staramajko, u sigurnim je rukama. (Mile ide sa njim)

- Ma boli me briga za njega, samo da vrati kući onaj "desert storm" �e�irić. Mnogo mi lepo stoji kad idem na pijacu.

- Ni�ta ne brinite, va�a �elja je za mene zapovest. Ajd' ćao.

I tako se ja oprostim sa staramajkom i pun nove nade i poverenja u ova dva mamlaza. Posle nekog vremena� Ni malo ni mlogo� to jest pola sata sti�u Mlsv i MAXA� Blenu, odu�evljavaju se svetinom na buskoj stanici i tako se nađosmo� Priupitasmo za junačko zdravlje i slično. 9:05 je, a čmaraton počinje u 9:00. Posle kraćeg (hmm�) gu�vanja u vozilu GSP Novog Sada, stigosmo u selo Popovica, na obroncima Fru�ke Gore.

Poglavlje drugo: Početak surovog mar�a i iznenadni susret sa pigmejima/ljudo�derima Napad na planinsko utvrđenje je otpočeo oko pola 11� (11:30 za ostali svet�). Sa nama je po�lo i nekoliko urođenika koji su se velikodu�no ponudili da nam ponesu stvari. Dodu�e, nisu ba� urođenici, već moji prijatelji koje smo sreli na autobuskoj stanici, a samim tim �to su moji prijatelji, nije im padalo na pamet da nam na bilo koji način pomognu. Posle du�eg mar�a do prve kote, stali smo da se odmorimo i prikupimo snagu. Da se okrepimo vodom studenom. Čim smo spustili rančeve, iz �bunja iskoči gomila do zuba naoru�anih Pigmeja-ljudo�dera koji po svoj

prilici nisu imali nikakve prijateljske namere prema nama. Borili smo se kao lafovi, ali su nas ubrzo brojčano i tehnički nadjačali, svezali i sve sa odećom strpali u kazan. Na svu sreću, to je bio "Cepter" kazan, za dry cocking, tako da nismo pokvasili odeću. Osim Maxe, koji se upi�kiri�kio u gaće od straha, ali to nije deo ove grandiozne epopeje. Videv�i da nam nema izlaza, odlučili smo da dejstvujemo pod hitno. Milisav, koji stasom i glasom podseća na jednog od na�ih neprijatelja se uspeo mlatarajući rukama i nogama zauzeti za na�e stavove. Po�to ne razumem ba� taj ju�njački dijalekat, nisam razumeo ni�ta osim reči Firewater, na �ta su se prokleti Pigmeji zgrozili i počeli pljuvati u jedno određeno mesto. Preciznije, na totem koji je izgledom najvi�e podsećao na nekog bolida. Elem, po�to su momci skontali iz Miletove priče da smo mi Firewaterovi neprijatelji sa YHV-a, odlučili su da pripreme grandioznu gozbu sa trbu�nim plesom i alkoholisanjem. Po�to nismo imali vremena, ljubazno smo ih oterali u tri lepe i odlučili da nastavimo put. Zaostatak u vremenu smo nadoknadili time �to su nam braća Pigmeji podarili tri kamile da lak�e stignemo do cilja. Negde na 50-ak metara od "doma pod Glavicom", kamile su nas zbacile sa leđa, a mi smo dalje nastavili pe�ke. Na "Glavici" smo napravili kratak odmor, a potom nastavili prema koti #2: "Stolovima". Da bismo do�li do "stolova", bilo je potrebno savladati jedan opasan planinski uspon. Snegom zavejan, preti opasnost od lavine, pa čak i od tigrine� Pravi izazov za "tri amigosa". Prelazak preko tog glečera je zahtevao od nas izuzetnu koncenmtraciju, prefinjena čula i �to je najbitnije, ogromnu hrabrost, koju smo mi svakako posedovali. Jedino nam je malo smetalo �to smo u te polarne predele, teritoriju večitog leda i mesto potpuno nepristupačno za �ivot u�li u majicama kratkih rukava, a bogami i kratkim pantalonama. Na svu sreću, imali smo �e�ire� Svi sem Mileta, koji je imao neku trenerku. O tim trenucima golgote i stradanja ne �elim da vam pripovedam. U svakom slučaju, pre�iveli smo i stigli �ivi i zdravi, neuzdrmanog morala na kotu broj 2.

Poglavlje treće: Dosadni put od Stolova do Seli�ta. Ovu relaciju smo iskoristili kao predah, da sakupimo snagu za narednu kotu koja je bila pred nama. Uglavnom je pro�la dosadno, prvenstveno zahvaljujući meni i mojim dosadnim fazonima. Pro�li smo pored ru�evina starog zamka "Kasarna Seli�te", koju su mučki razru�ile razularene horde zlikovaca iz plemena Navato. Seli�te smo zauzeli na juri�. Na koti #3, Seli�tu, susreli smo mudraca duge, sede brade, koji nas je upozorio na predstojeće opasnosti. Ispričao nam je za "Prokletu krčmu na Stra�ilovu" i sve opasnosti koje u njoj vrebaju. Naravno, matoru drtinu nismo shvatili za ozbiljno, ali je ipak neka pritajena jeza visila iznad

�PIGL � DVOJNICI POZNATIH Američka ekonomija → �eleznička saobraćajna nesreća

na�ih vratova. To se ubrzo ispostavilo da nije jeza, već moj drugar Čađo, koji nas je ubrzo sustigao i pozdravio sa: "Apatinci �upci". Sa veseljem primismo jo� jednog junaka u na�u veselu i hrabru dru�inu, te produ�ismo dalje prema Stra�ilovu.

Poglavlje četvrto: Prokleta krčma

Stra�ilovo� Mesto u kome vrebaju najcrnje zveri tmine, močvara ispunjena maglom i metanskim isparenjima� Mesto na koje najodva�niji pla�e čak i da pomisle, a mi smo odlučili da prodremo u samo srce tog bastiona zla. U prokletu krčmu!!! Da biste se probili da krčme, potrebno je savladati jedan lep uspon, da idete serpentinama, �to sav normalan svet i radi, ali� Mlsv, Maxa, Čađo i Force ne spadaju ba� u tu kategoriju. Odlučili smo da zađemo neprijatelju iza leđa, koristeći prečice, te da se iznenada pojavimo na vrhu brda i na taj način obmanemo sve svoje potencijalne neprijatelje. Dugo je trajala ta neravnomerna borba između nas i ukletog rastinja koje je raslo tuda. Golim rukama smo sebi put probili do Stra�ilova. Na kraju je tminu zamenila svetlost i tada smo znali da smo zavr�ili i taj deo puta. Pred nama je stajala ukleta krčma na Stra�ilovu. Neću detaljno opisivati prizore bluda, razvrata i nemorala koji su se mogli susresti na tom đavoljem mestu, prvenstveno zbog osoba �enskog spola, a boga mi i dece koja obitava na ovoj konfi. Demonske sile koje su obavijale ovo mesto su odnele i svoj danak. Slab karakter koji me odlikuje je ipak poklekao pred porocima kojima ova krčma obiluje, tako da sam i pored odgovaranja Maxe i Milisava prekinuo svoj zavet antialkoholizma, te sa njima popio "Jelen" pivo, komada jedan. Videv�i diaboličnu snagu koja prosto isijava iz ovog mesta, shvatili smo da ga moramo �to pre napustiti. Naravno, prvo smo popili pivo, pojeli sendviče, u�ivali u prizoru ostalih ucesniCA maratona, konjmentarisali i slično. Raspitali smo se kod debelog krčmara kakve nas nedaće nadalje očekuju, �to nam je on drage volje objasnio. Odgovor nije bio ni malo ohrabrujuć. Pred nama se nalazila tvrđava "Brankov grob", koju su sada dr�ale te�ko ukopane neprijateljske snage. Bilo ko drugi bi na na�em mestu odustao, ali napominjem: bilo ko. A mi nismo bilo ko. Pomislili smo na svoje saborce koji sede u udobnosti svojih kuća i strepe za na�u sigurnost. Jednostavno nismo mogli da dozvolimo da se jednog dana postidite na�ih imena, kao ni imena časne YHVovije. Ukrasmo fla�u čarobnog napitka i pođosmo u neizvesnost� U sigurnu smrt ili večitu slavu.

Poglavlje peto: Bitka kod Brankovog groba Brankov grob je tvrđava izgrađena na potpuno nepristupačnom mestu. 295 metara nadmorske visine, a samo 1,5 km udaljena od Stra�ilova. Iza svakog drveta vreba sigurna smrt. Postoji samo jedan regularan put do gore, ali to nam nije odgovaralo, po�to smo bili uvereni da na njega na� mrski neprijatelj danonoćno motri. Dakle, da bismo izbegli patrole, a bogami i poučeni prethodnim iskustvima, odlučismo da primenimo staru taktiku neprimetnog pribli�avanja sa leđa. To je podrazumevalo da idemo raznoraznim vukojebinama, sečemo planinu, probijamo se kroz nepristupačno rastinje i pentramo uz klizi�ta. Posle nadljudskih napora koje smo ulo�ili, na� plan je u potpunosti uspeo. Udarismo juri� i sasekosmo sve �to se saseći

moglo, dok je ostatak neprijateljskih snaga be�ao glavom bez obzira. Brankov grob je ponovo bio slobodan. Udarismo zastavu i počeli smo da pretra�ujemo zamak i u njegovim najdubljim lagumima, otkrismo lepotu djevojku Biljanu, biv�u devojku mog cimera Branje, sa svoje dve sestre. Kasnije će nam postati nerazdvojni pratioci, ali o tom potom. Među preklanim neprijateljima, prona�li smo jednog te�kog ranjenika, koga smo mučili smrdljivim čarapama, sve dok nije priznao. Bome, priznao je i �ta treba i �ta ne treba, ali najbitnija nam je bila informacija da se ispred nas nalazi manastir Grgeteg. Manastir prepun golih �ena, sa čudotvornim potokom koji leči noge i sa izvorom vode studene.

Poglavlje sesto: Manastir Grgeteg

Od Brankovog groba do Grgetega ima ravno 5km prete�no ravnog puta. Na�a mala, ali odabrana dru�ina je već počela osećati umor od silnih junačkih dela koja je načinila toga dana. Naravno, najumorniji je bio Mile, po�to je čovek i najveći junak među nama. Dovukosmo se do manastira, a tamo raj neviđeni. Brzo podigosmo logor i krenusmo u u�ivanje. Maxa ode po čaj koji je delila VJ, Mile se izgubi u nepoznatom pravcu� Kasnije smo skontali da je oti�ao među gole �ene u manastiru, Čađo pere noge u potoku, dok ja skidam čarape i prikupljam snagu za nove radne pobede. Kada smo se ponovo okupili, podelili smo zadu�enja: Maxa i Mlsv su oti�li da se tuku za vodu, dok smo Čađo i ja d�abalebarili. Po�to je izvor vode bio čudotvoran, normalno je da se stvorila ogromna gu�va, a sve sa ciljem ko će pre nasuti vodu u svoju fla�u. Ne prođe ni puno, ni malo, napunismo svoje zalihe vode i krenusmo dalje.

Poglavlje sedmo: Sramno lipsavanje na usponu posle Grgetega

Ma, �ta da vam pričam� Sramno smo lipsali. Be�e zajebano, ali pre�iveli smo! Komarci su nas izujedali dok smo se odmarali, raznorazni �upci prestizali. Čađo nas slika digitalnom kamerom (prilo�ićemo vam slike, čim ih dobijem), Prokleti Furza i Maxa se dogovaraju �ta ćemo sve lagati na konfi kada se vratimo, Mileta bole noge. Jebi ga, revolucija uzima svoj danak. Gromovi udaraju vrhove, �to bi se reklo. Najhrabriji ginu prvi. Ali, to je jo� samo 10 km do cilja. Skupili smo snage i nastavili svoj poduhvat� Kada smo stigli do 7. kontrolne tačke, imali smo �ta da vidimo. TV toranj je bio potpuno opusto�en jo� jednom najezdom Nato plemena. Opet smo stigli prekasno. Osna�eni snagom pravednika, zapra�ili smo prema cilju i kilometri su samo leteli. Za tren oka smo stigli do Iri�kog venca, pa do Kraljeve stolice� I dok smo trepnuli, kraj na�eg poduhvata je bio blizu. Stigosmo do Popovice, za tren oka, �to smo i proslavili ispijanjem jo� jednog piva. Ovog puta je "Lav" pivo bilo u pitanju, ali ima simbolike: lav pivo za lafove. Rastali smo se u suzama, dajući zavet da i sledeće godine ponovo idemo� na čak mo�da i neku du�u mar�rutu, ali o tom potom. Vama se zahvaljujem �to ste imali dovoljno strpljenja da saslu�ate ovu junačku epopeju

u kojoj smo svi mi bili akteri. Neki od nas lično, dok ostatak konfe na taj način �to ste nam celog puta bili u srcima. Ma, serem bre! Naravno da niste! Celo vreme smo mislili na vodu i kako ćemo se odmoriti. Ajd' sad ćao!

LOCIRAJTE SE

� Vi mora da ste sa Aljaske ako� (SAD, poglavlje VII)

291. It's not uncommon to come home and find a "big king salmon" in the sink that your neighbors dropped off because they didn't have room in their freezer� So you eat it for dinner
292. You have gone to basketball regionals even if you weren't competing in anything, simply because otherwise you would have been the only person left in your town.
293. You have been yelled at by every purser in the AMHS
294. You know that Seattle is down south, which is totally unrelated to The South. Down south people just don't understand�
295. You have spent 30+ hours on a ferry on one trip, and you can recognize every one of them from 3 miles away

296. Any drive over half an hour long is considered a "road trip" or just way too long 297. You've been stuck in Sitka, Wrangell, Petersburg, Ketchikan, Juneau, Yakutat, Cordova or Anchorage because of a wimpy pilot who circled over your hometown until you were too dizzy to know what's going on an then landed you somewhere else 298. You have been on an Alaska Scarelines flight where everyone in the cabin applauded the pilots for landing you safely on the ground after a shit-your-pants scary descent involving 5-10 seconds of free fall complete with screaming

299. Puddle jumping is part of your cross country or track teams' regular practices
300. You only go to school on Wednesdays during your sport's season because you're traveling the rest of the time
301. You look forward to school trips as mini-vacations off the island and shopping opportunities
302. You know pretty much everyone in your age group or sports division in Region V
303. Not only is this group bigger than your high school, but it's approaching the population of your town (ova i prethodna se odnosi na FB grupu)
304. You have taken a skiff to get to school
305. Highliner Coffee, Ocean View, The Wild Strawberry (R.I.P.), Canton House, Little Tokyo, Silverbow Bagels, Papa John's Pizza, and Van Winkle's� Enough said
306. They're called snow machines, dammit!
307. You swim, water ski, kayak, or wrestle with sea lions

=●=