=●=

Nedelja, 29. VIII 2010.

U ovom broju donosimo: 2. Širom neta Izveštaj sa sastančenja YHV 1. IX 2001. 4. Špigl - dvojnici poznatih Foto-feljton: dvojnici poznatih ličnosti. 5. Mrtav konj Dopunjen tekst objavljen u №12 6. Natpisi na frižiderima Natpisi od magneta sa slovima 7. Locirajte se! Vi mora da ste iz— ako je većina ovih tvrdnji tačna (Kanada; 2030-2067)

Sačuvajte ovaj broj! Možete od njega da napravite: - molersku kapu - brodić - avion koji leti… Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Prim. red.: Natpis na kartonu: "Molimo sve koji su u mogućnosti pomoć za dijete koje boluje od epidemije. Hvala na pomoći!"

Subject: Izveštaj From: "DUSHMAN" Newsgroups: yu.humor.vic Dakle usled spleta objektivnih okolnosti i subjektivnih slabosti (i roditelja koji mi ništa nisu opeglali: ni farmerice, ni majcu ni jaknu) zakasnim ti ja na sastančenje nekih 10 min. Vreme je bilo promenljivo, u datom trenutku kišica je rominjala (uglavnom oko korner zastavice, što bi rekao jedan od naših cenjenih kometatora). Inače, teren je bio divan za igru. Uglavnom, izađem iz busa 31 kod pozorišta, pređem ulicu i na stepenicama

muzeja opazim veću grupu čudnih likova među kojima prepoznah mnoge meni drage osobe. Dakle, u trenutku kad stigoh tamo su bili (ako nekog zaboravim nek urla) Dečak, Robert, Macan, Xn, Blade, Cunning, Kalkulus, Dylan i neko devojče kome zaboravih ime (stvarno se izvinjavam, znam da je nepristojno, al' šta ću, star sam i onemoćao, noge su mi slepe, a oči krive). Ubrzo posle mene pojaviše se Pera i Lolla. Sanja je bila otišla po Extrema. Te pade predlog da se sedne u "Buku" na piće dok se ne skupimo. Tamo zatekosmo Mariju, m_i_š_k_a i Teu, njegovu devojku. Tu sačekasmo i Sandru koja je došla sa cimerkom (kojoj isto ne zapamtih ime). Pošto smo se svi tako okupili (i okupali jer skoro niko nemaše kišobran) rešismo da krenemo. Ex predlozi Klub K, te kako niko nije znao šta je to rešismo da odemo i vidimo. Već u startu napustiše nas Dylan i devojče i Pera i Ana koji su se zaputili ka 20-tom oktobru (sala II) (no postoje indicije da su promašili film jer smo imali propušteni poziv u 21:30, al' kako bejasmo u atomskom sklonistu - ništa od mobilne telefonije).

Dakle, krenemo ti mi po onoj kišici ka Klubu K i posle kraćeg putešestvija stigosmo. Pogledam ti ja kroz prozor vidim ima OK separea, u dva bi mogli da se smestimo. I krenemo da ulazimo, jedan po jedan, ko manekeni i da paradiramo klubom. Dok smo u mimohodu prolazili pored šanka simpatična šankerica se sve više smejala dok je neki baja naslonjen na isti prokomentarisao: "Je l' ovo stigo voz Beograd-Bar?" (debil, da je stigao voz Beograd-Bar ovo bi se desavalo u Bar-u, a to je ipak klub a ne bar). Stigosmo mi do dela sa separeima i krenusmo ko fliper loptica da rikošetiramo od jednog do drugog, a na svakom razočarenje, tj. mali beli papirić na kome piše "rezervisano". Nemajući drugog izbora (a ni rezervacije) napustismo cenjeni objekat uz spominjanje bliže i dalje rodbine u lascivnom kontekstu, našem voljenom Extremu. Uglavnom opet se suočismo sa pitanjem koje muči čovečanstvo od njegovog postanka: "Kuda dalje?".

I tu se setismo našeg svetilišta, našeg Kamelota, naše krčme u planini, nase oaze u pustinji, našeg pustog ostrva u sred mora, naseg proplanka u šumi, našeg drva u sred livade, jednom rečju "Ribnice". Ophrvani nostalgijom uputismo se ka istoj. Posle tradicionalnog haosa koji nastane kad se mi tamo pojavimo, nekako se smestismo na jednom od okruglih stolova i naručismo… bruku i sramotu: više sokića nego piva! Ja sam u tom obračunu ostao neutralan te naručih pola litre kisele (par puta u više navrata). Pozdravni govor i zvanično otvaranje sednice održala je Sanja. Posle toga krenuše besmisleni razgovori, povremeno prekidani Sandrinim izveštajima o toku utakmice.

Oko 22:00 napustismo našu voljenu Pivnicu i krenusmo na tradicionalno mesto br. II gde najhrabriji među nama rešiše da još jednom dokažu muškost u sukobu sa surovim čimičangasima. I tu usledi dramaturski vrhunac večeri: Naš Ex toliko potresen neuspehom svoje akcije prepada na klub K, ne smejući da se pojavi generalizimusu Forcu na oči, reši da izvrši samoubistvo tako što će da naruči dupli ljuti sos! "Ne, čoveče" - povikasmo mi… "misli na ženu, decu (tuđu, jer svoje nemaš, al' ne žensku između 16-26 jer onda neće biti potrebe za samoubistvom), na novo radno mesto, na naše hrabre momke koji uprkos sebi samima ipak pobediše sa 2:1…" al' tu ti Extrem tvrda srca osta. Ono što ga je slomilo, što otopi kameno srce u junaka bejahu nežne reči njegove ljube (obrati pažnju: nisam napisao "njegovog Ljube") "ajde ne budali, kog ću onda da derem u bilijaru!". I Ex tu nađe smisao života i naruči čimičangas sa

belim sosom. Od ostalih junaka vredan pomena je Robert koji je poučen predhodnim iskustvom opet došao u beloj majci, ali je preko nje navukao kamuflažnu zelenu, tako da bude manje upadljivo kad štekuje sos za posle.

Tu sretosmo i predsednika podmladka YHV mladog Srbina insajd, iliti malog Paju. Svi zaintrigirani njegovim sajber cvikama, pitasmo ga odkud naočare za sunce u deset uveče, na šta nam on pokaza junačke rane (čitaj: razbiVena arkada) kao posledica ispoljavanja oduševljenja i ljubavi prema bližnjem svom u tradicionalnom ritualnom plesu zvanom "šutka", koji se u ovom slučaju održao na koncertu grupe "Ritam nereda". Posle spaljivanja želuca krenusmo u "Balkan" na bilijar. Na putu ka istom nađe nas neustrašivi vođa Maxa, sveže pristigo sa tekme, željan piva. Mi iskulirasmo pivo i krenusmo ka "Balkanu". Tu meni pade lukava ideja da uzmem žetone za stoni fudbal. I na teren istrčaše ekipe u sastavu Ex & Maxa vs. Dechak & Dushman. I šta da vam kažem… [cut] Završivši sa fudbalom na kome sam se oznojio ko da sam igrao pravi, il' bar mali, krenusmo da igramo bilijar. Dečak & Dushman vs. Maxa & Ex, i tu, je li, izgubismo. Al dobro smo se držali, pružili smo junački otpor. Elem, tokom meča desila se čudna stvar. Zazvoni meni mobilni (ne nije to čudno). Pogledam ja ko me zove, kad piše Maxa. Pogledam u Maxu, vidim ne drži mobilni, a i to neme veze jer je pod "Maxa" njegov kućni broj. I tako gledam ti ja belo, negde u daljinu, dok vodim Homerovski dijalog sa mozgom, a mobilni zvoni li zvoni. Posle par minuta diskusije mozak mi predloži da se javim na telefon. I javim se ja i rešim misteriju. Pa to je Srki (payton) Maxin burazer, koji nas izbegava, i koji traži Maxu. Elem, da se vratimo na priču. Posle toga stadosmo na crtu Robertu i Mariji i tu izgubismo (je l' primećuje neko lajt motiv). U to dođe Xn sa Verom, koja je to veče stigla sa mora i maltene pravo sa aerodroma se uputila na sastančenje. Eh, da ostali pokazuju takvo požrtvovanje gde bi nam kraj bio (verovatno u 

pivnici, ali to je retoričko pitanje). Tu dođe do male permutacije sastava timova i Vera i ja hrabro izazvasmo Mariju i Pool-a. Sve je bilo rešeno već u mom drugom štapu kad sam brilijantno ubacio crnu u rupu. No dobro, ko radi taj i greši. Potreseni ovim porazom odosmo da tražimo spas u hrani, te prošetasmo do Tome. Po povratku zatekosmo partiju na svršetku gde se vodila nepravedna borba 3-2 (s tim da mi ni sad nije jasno ko je tu protiv koga igrao). Uglavnom neko je već nekoga pobedio, te ja okupirah sto i izazvah

ŠPIGL — DVOJNICI POZNATIH Šuker i Jadranka Kosor → Pat i Mat iz crtaća "A je to"

najstrašniji duo na megdan - Sanju & Mariju. Ugledavši se na Roberta i Ex-a predložih Sanji da učinimo igru malo zanimljivijom, tako što će da padne jedna mala opklada u monetarnoj vrednosti od 20 dinkića. I duel krete. Da vas ne mučim sitnim detaljima, uglavnom brilijantnom igrom Vere i mene dođosmo u poziciju sigurne pobede, tj. 8-ca na rupi. Priđem ja stolu, maksimalno koncentrisan, kroz maglu čuh Verin glas "nemoj jako", no ponesen trenutkom odvalih belu iz sve snage… i ide bela… i ide… i udari crnu… crna uđe u rupu!!!!!!!!!… Bela nastavi dalje… jedna martinela… druga marinela… ne… ne… ne… NEEEEEEEEEEEEEEEEE jbn-a bela uđe u rupu. Ne mogavši da verujem šta se desilo zatražih revanš i double or nothing. I naravno tu je sve išlo po P.S.-u i posle duže i ravnopravne borbe izađosmo iz iste ko pobednici. Sad pošto je rezultat bio 1:1 rešismo da odigramo još jednu, ovaj put bez monetarne stimulacije jer je adrenalin bio na nivou. I krenusmo (do tad su sve ostale partije bile završene tako da se skupilo brdo kibicera). Na sreću naše cenjene protivnice su podlegle pritisku publike, očigledno nenavuknute da velike mečeve (i dobacivanje: "ma štap malo levo", "ma gađaj ovde, a ne tu") te u odsudnom trenutku kada smo mi očistili sto, a njim je ostala jedna kugla pogodiše direktno crnu, a i to im nije bilo dovoljno nego je ubaciše u rupu. Te se meč Vera & Dushman & Sanja & Marija vs. Sanja & Marija završio našom pobedom.

Sa tim se završio sportski dan u "Balkanu" (za rezultate ostalih mečeva pitajte učesnike) te se uputismo da uslišimo želju našem neustrašivom vođi i da nađemo pivo (oko 01:00). Krenusmo u Kolarčevu put pivnice "Stari grad". Stativa. Ništa. Nastavismo do "Kasine"… Opet stativa. Šta sad? Neko ponudi "Dolar", al' usled slabe kondicije (Aaaaa, šetaćete vi meni po Kalemegdanu!) odustade se od toga te se uputismo ka "Bulji". I tu samo što sedosmo. Vera ponesena mladalačkim entuzijazmom (ili pod uticajem određenih lekova:) ) reši da nam ispriča vic. I puna oduševljenja krete: "Bili ris i zec, i bili su najbolji drugovi". Na to cela confa-nosta u glas (eh takve sinhronizacije ni na sletu nije bilo *šmrc*): "Ne rise. Ne remse!" Elem i mi poneseni njenim

entuzijazmom krenusmo da pričamo stare, ali dobre viceve. (Eh sad će iEGENDA da se pojede što nije bio na sastančenju na kome su se pričali vicevi bez sabotiranja). I tu u dva nastade raspad sistema, svako krete svojoj kući. Dečak, Robert i ja otpratismo deo puta Veru i Xn-a pa primereno našim pionirskim godinama krenusmo peške kući, usput planirajući kako ćemo sledeće godine u ovo doba biti milioneri. Naravno napravismo već tradicionalni pitstop u parku kod Vuka, i u 3:40 konačno se raziđosmo i krenusmo na zasluženi odmor. Ovo bi bila skraćena verzija izveštaja sa sastančenja.

MRTAV KONj

Poslovica koja se s kolena na koleno prenosi među indijanskim vračevima plemena Lakota (Sijuksi) glasi: "Ako ustanoviš da je konj koga jašeš mrtav - sjaši"

Ova je poslovica u današnje vreme doživela izvesna unapređenja. Recimo: "Ako ustanoviš da je konj koga jašeš mrtav…":

1. Kupi jači korbač

2. Promeni jahača

3. Napravi ekspertsku grupu koja će prostudirati konja

4. Pošalji eksperte u strane zemlje da ustanove kako se tamo jašu mrtvi konji

5. Spusti standarde za jahanje, tako da i mrtvi konji mogu da budu uključeni

6. Uposli više mrtvih konja da rade zajedno, te time povećaj njihovu efikasnost

7. Okrivi roditelje konja.

8. Prekvalifikuj mrtvog konja u "slabije živog"

9. Raspiši tender za jahanje mrtvog konja

10. Pričaj stvari poput: "Ovo je način na koji smo oduvek jahali ovog konja"

11. Donesi rezoluciju navodeći kako konj, u stvari, nije mrtav.

12. Obezbedi dodatna sretstva da poboljšaš produktivnost mrtvog konja

13. Formiranje odbora za kvalitet kako bi pronašli bolje načine da se iskoristi mrtav konj.

14. Srovedi studije kako bi se videlo mogu li privatni preduzetnici jahati mrtvog konja jeftinije.

15. Daj izjavu za novine navodeći da je konj "bolji, brži i jeftiniji" mrtav.

16. Proglasi kako mrtvog konja ne moraš da hraniš, pa je u tom smislu neuporedivo ekonomičniji od živih konja

17. Naruči studiju koja će pokazati da li bi lakši jahač pokrenuo mrtvog konja

18. Usaglasi standarde za sve konje sa mrtvim konjem

19. Napravi trening za poboljšanje veštine jahanja. 20. Izdavanje proglasa u kojem stoji kako nema konja koji je toliko mrtav ne bi mogao da se istuče. 21. Revizija radnog učinka i ciljeva za mrtvog konja. 22. Insistiranje na tome da je ovaj konj nabavljen uz povoljnu cenu kao nezavisna varijabla. I ono što je najčešće: 23. Postavi mrtvog konja na rukovodeću poziciju NATPISI NA FRIŽIDERIMA ● Martha Stewart doesn't live here! ● Kitchen closed - this chick has had it! ● I'm creative. You can't expect me to be neat too! ● I came, I saw, I decided to order take out. ● Help keep the kitchen clean - eat out. ● A balanced diet is a cookie in each hand.

● Ring Bell for Maid Service. If no answer, do it yourself!

● You may touch the dust in this house, but please don't write in it!

● If you write in the dust, please don't date it!

● I would cook dinner, but I can't find the can opener!

● If you don't like my standards of cooking, lower your standards.

● I clean house every other day. Today is the other day!

● A messy kitchen is a happy kitchen, and this kitchen is delirious.

● Countless numbers of people have eaten in this kitchen and gone on to lead normal lives.

● My house was clean last week, too bad you missed it!

BONUS:

● A clean house is the sign of a wasted life.

LOCIRAJTE SE

¤  Vi mora da ste iz Kanade ako… (CDN, poglavlje XXXIX) 2030. You think it's normal to have a grain elevator in your backyard. 2031. You call a "mouse" a "moose". 2032. You like the Americans a little because they don't want Quebec either. 2033. You can sing "O' Canada" in French and actually know what the words mean. 2034. Mountain Dew has no caffeine. 2035. You bring a portable TV on a camping trip so that you don't miss Hockey Night. 2036. You can repeat the entire Molson's Canadian "The Rant".

2037. You know all the words to "If I had a million dollars" by The Barenaked Ladies, including the inter-stanza banter between Steven and Ed.
2038. You send angry letters to the CBC demanding the return of the Winterland Who's Who spots so you can finally find out what happens to the arctic ptarmigan in winter.
2039. You hum David Foster's '88 Calgary Olympics theme in the shower.
2040. You know that the Royal Canadian Mounted Police (RCMP) don't always look like that.
2041. You make up patriotic lyrics to go along with David Foster's '88 Calgary Olympics theme.
2042. You cried when Gus "drowned" on "Road To Avonlea".
2043. You still haven't taken down your "NON" posters from the 1995 Referendum.
2044. You watch MuchMusic constantly, in the hopes of occasional fleeting glimpses of The Tragically Hip.
2045. You have an Inuit carving by your bedside with the rationale: "what's good enough protection for the Prime Minister, is good enough for me!"
2046. You remember "Jodie" from Today's Special and wonder why you keep seeing her reading news on the CBC.
2047. You know why "killerwhaletank" is funny.
2048. You think Peter Mansbridge, Lloyd Robertson, Peter Kent is sexy.

2049. You think Matt Damon is so-so. 2050. You stood in line for hours for Another Roadside Attraction tickets. 2051. You killed your best friend for Another Roadside Attraction tickets. 2052. You think Great Big Sea isn't Atlantic-centric enough. 2053. Your backpack has more than one Canadian flag iron-on (and you always have room for more). 2054. You know the names of all the guys in Sloan. 2055. You have been on Speaker's Corner. Bonus points if they edited out your carefully prepared rant against the Harris government. 2056. You substitute beer for water when cooking. 2057. You know more than 3 guys named Gordon. 2058. You think Ashley McIssac isn't Celtic enough. 2059. You brag about the sweet herb in BC. 2060. You prefer Elvis Stojko when he has "hockey hair" ("the mullet" or "the shorty-longback").

2061. You had a crush on Joey Jeremiah from "Degrassi Junior High".
2062. You actually watch The Gemini Awards, The Genie Awards, and The Juno Awards. You wonder why Stompin' Tom doesn't get his own category in all three. You scream passionately at the television when your favourite Canadian performers are overlooked by their respective academies.
2063. You have twins named Donovan and Bailey or Wayne and Gretzky (alternately Gordie and Howe).
2064. You know what happens in the Evergreen Forest when Bert Raccoon wakes up.
2065. You dressed as Bruno Gerussi for Halloween. You spent hours sifting through garbage on the beach to prepare for the role.
2066. You know the chorus of "The Log Driver's Waltz" and are particularly fond of the "burling down and down" bit.
2067. You carry empty beer cans from your camping trips home with you in your backpack so you can recycle them when you reach civilization.

=●=