Nedelja, 3. XI
7532.
U ovom broju donosimo: 2.
Degenski
modifikovana hrana
Iz
subotnje "Blicove" rubrike "H-umor"
Humoreska
o stanju u "Crvenoj zvezdi" 3. Mućke
Odabrani dijalozi iz kultne serije 7. Anegdote
Doskočice poznatih ličnosti |
|
ako stvari sada stoje, Srbija će morati da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama, jer u suprotnom neće moći da postane član Svetske trgovinske organizacije. To znači da u našim hipermarketima možemo očekivati brojne novitete.
Recimo, kukuruzno brašno, bez
aditiva, sa ukusom kivija. Ne znam ko bi mogao da odoli proji od takvog
brašna.
Prste da poližeš, ako ti u međuvremenu ne otpadnu!
Ili, na primer, pileće belo
meso koje izgleda kao prasetina, a ima ukus ovčetine. Pravi gurmani
neće odoleti ovom izazovu, pa makar ih takvo jelo koštalo unutrašnjih
organa već posle prvog konzumiranja. U prodaji će se naći i providne lubenice kockastog oblika. Odmah će moći da se vidi koja je zrela, a biće zgodne i za pakovanje. Unutar će se nalaziti koštice od kajsija, iz kojih će, ako ih zasadite, izrasti divna stabla trešanja sa plodovima avokada koja svetle u mraku.
Beli luk sa ukusom mentola biće
idealan začin za večeru posle koje imate ljubavni sastanak, a
samokuvajući i samopržeći krompir ubrzaće posluženje u
restoranima i pomoći samcima. Ko ovo preživi, ni Fukušima mu neće
teško pasti. Najviše pažnje očekivano će privući limun sa ukusom piva. Točilice za privo u kafićima zameniće cedilice za limun, a zahvaljujući njegovim halucinogenim svojstvima i razornim delovanjem na organizam, droga bi mogla zauvek da bude proterana sa ovih prostora. Kako sada stvari stoje, Srbija će prihvatiti promet genetski modifikovanih organizama i ući u Svetsku trgovinsku organizaciju. Ali, ako se ikada opametimo, iz nje neće imati ko da izađe. Autor:
Karavan
|
udbaleri "Crvene zvezde" oglasili
su se nedavno
dramatičnim saopštenjem. U njemu
se žale na uslove u kojima rade, na
siromaštvo, na podele u upravi i na konstantni
pritisak kojem su neopravdano
izloženi. Igrači kukaju da zbog nedostatka novca za
održavanje terena
treniraju po okolnim njivama i livadama. Sreća pa ni tereni po Srbiji
nisu
bolji. A na terenu im smetaju i druge stvari, ponajviše lopta.
Žale
se da ih zbog neplaćenih kirija stanodavci naglavačke izbacuju iz
stanova, pa su neki od njih, kako nezvanično saznajemo, prinuđeni da
spavaju ispod nekog od beogradskih mostova gde vuče ozbiljna promaja.
Pa
se posle navijači čude što pola prve postave bole krsta i što se vuku
po terenu kao da su tek izašli sa lumbalnog odelenja. Umesto srca, na
terenu
ostavljaju išijas. Iz pisma smo saznali da će mnogi fudbaleri "Zvezde", zbog plata koje im kasne, morati da se hrane po narodnim kuhinjama. Zato im ne treba zameriti kad sa 3-4 metra ne uspeju da dobace do gola.
Kažu da na zdravstvenu zaštitu ne
mogu ni da pomisle, ali sreća pa momci žive zdravim životom, lišeni
provoda po splavovima.
Na svu ovu muku, žale se da ih
maltretiraju i Uprava i navijači. O ostalim klubovima u ligi da i ne govorimo. Ali, rešenje je na pomolu! Fudbalere
|
(autor:
Aleksandar Stojadinović
"Karavan", preuzeto iz subotnjeg humorističkog dodatka u
"Blicu")
●
H1996
Modern men
Albert: Del se neće ljutiti ako pozajmim
njegov losion za brijanje?
Rodni: Šta će tebi losion posle
brijanja? Imaš prašumu na licu!
Albert: Samo hoću da mirišem lepo.
Rodni: U tom slučaju ne koristi Delov
losion.
Rodni: Trigeru, jesu li u tvojoj školi
bili veliki razredi? Triger: Ne baš
veliki. Rodni: Eto vidite. Triger: Ali su plafoni bili visoki. Natpis na kutiji:
Šampanjac "Mon Černobilj", Ukrajina, rod 1995. Del: Nismo ni mogli pošteno da se
obrazujemo zbog broja učenika. Nas 50,
60 u odeljenju. Dok nastavnik prozove sve, eto večere. Kalibar škole se
vidi po najboljem učeniku. Marlin: Ko je to bio? Del: Triger. Bojsi: Sećaš se tvoje nezgode? Triger: O, da. Denzil: Trig je išao kroz hodnik i lupio
u natpis "Pazi glavu." Albert: Kako si naleteo na natpis "Pazi
glavu?" Nisi ga video? Triger: Naravno da sam ga video, ali tada
nisam znao da čitam. Majk: Dame i gospodo, molim da
podignete čaše, u čast budućih
roditelja, Kasandre i Rodnija! Svi: Kasandre i Rodnija! |
Rodni: Nešto sam razmišljao...možda
jednom naprave mjuzikl o istoriji porodice
Troter. A onda i nastavak: "Šindlerovu listu na ledu."
Kasandra: Ispravi me ako grešim - da nisi
večeras malo
nemotivisan?
Rodni: Ima ljudi koji sa više motivacije
čekaju smrtnu kaznu, nego ja što
sam motivisan.
Del: Milioni muškaraca idu na
sterilizaciju - očas posla.
Rakel: Del, razmisli malo o tome.
Del: Nema tu šta da se razmišlja.
Nemamo novca za još jedno derle, a ja sam
savremeni muškarac koji donosi odluke.
Rakel: Moraš da misliš na budućnost.
Neću da zloslutim, ali šta ako se
za deset godina posvađamo i raziđemo, a ti upoznaš drugu i poželiš da
podižeš novu porodicu?
Del: Ne budi smešna, srce. Za deset godina neću moći ni obrve da podignem, a kamoli nešto drugo.
Del: Priznajem da stvari trenutno jesu
malo tmurne.
Rodni: To je kao da kažeš da je Antartik
malo hladnjikav.
Rodni: Na većini slika iz školskog doba
i imam kratke pantalone. Del: Nisu to bile kratke pantalone,
izgledale su tako, ali nisu bile. Ako
pogledaš pažljivo, na dnu su bile iskrzane. Jer su se dva meseca pre
toga krzale
o vrhove cipela. Rodni: Ja imam iskustvo s kompjuterima. Albert: Da. Ali još nijedan nisi naterao
da radi! (Del je dao oglas
za posao da bi zamenio Rodnija. Rodni zove ni ne sluteći čiji je
oglas, ali je Del ukapirao ko zove) Rodni (na telefonu): Pominjete dobru platu i
kompanijino vozilo. Možete
li mi reći malo više o tome? ... Da, umem da vozim bicikl. |
Rodni: Neverovatno! Jedini posao u
novinama koji mi se dopao, a već je moj!
(Del
i Rodni
pričaju o vazektomiji)
Rodni: Uradićeš to u bolnici?
Del: Sigurno neću dati Trigeru da me
operiše bušilicom!
Del: Vidite, gospodine Sing, tek
kasnije smo saznali da je toj farbi malčice
istekao rok. Zar ne, Rodni?
Rodni: Ne. Videli smo da na konzervi
piše "upotrebiti do juna 1983."
Rodni (sa kacigom na koju je
zalepljena Rakelina
ešarpa):
Izgledam kao čovek-đule
koji je ispaljen na veš na štriku!
●
H1996
Heroes and vilains
Triger: Rekao sam ti šta mi je odbornica
Marej rekla kad mi je davala ovaj orden?
Bojsi: Da... "Trigeru, spašće mi gaće
koliko si dosadan sa tim
ordenom!"
Triger: I dalje ne mogu da poverujem.
Bojsi: Ni ja. Ordenje za čistače ulice,
blagi Bože! Još će i Delu
da daju orden za dobar ukus.
Rodni: Mirno je danas, a?
Del: Da. I pite sa mesom su mu
živahnije.
Rodni: Za šta je tačno ta nagrada?
Triger: Za uštedu opštinskog novca.
Pomenuo sam joj da već 20 godina imam
istu metlu.
Del: Trig, samo čas... ako tu metlu
imaš 20 godina, da li si njome ikada čistio
ulice?
Triger: Naravno! Ali lepo se brinem o
njoj. Održavao sam je 20 godina. Ovoj staroj
metli zamenjeno je 17 glava i 14 drški.
Sid: Kako to onda može da bude ta ista
metla?
Triger: Evo je na slici. Koji ti još
dokaz treba?
Bojsi: Trigeru, ti nemaš porodičnu
istoriju. Nastao si od bacila odbeglih iz
fabrike bojnih otrova.
Bojsi: Prošle godine je bilo zabavno. Denzil: Čuo sam da se završilo tučom. Bojsi: Jeste. Ali Marlin je dobila po
nosu. Marlin: A ti nisi ništa preduzeo. Bojsi: Kako? Ti si prva udarila. Denzil: Jesi li se povredila? Bojsi: Ne, šminka je ublažila udarac. Majk: Del, kupićeš kartu za kafedžijski
bal (jaje)?
Del: Jaja i pomfrit,
molim te, Majk. Šta ćeš ti, Rodni? Rodni: Nešto što je jutros bilo sveže. Del: Daj mu "Dejli Miror".
Rodni: Nećemo da jurimo ženske?
Del: Nismo stigli ni jednu ni u stara
vremena.
Del: To ti misliš o Del boju - da je
plitak kao glistin grob.
Rodni: Troteri nikada nisu dobijali
ordenje... Dobro, Albert je dobio jedno četrdesetak.
Del: Ne samo da sam jedini Troter koji
je osvojio orden, a da se nije pokvasio...
Kada je jednom američki književnik Džon Štajnbek bio u Parizu, neki novinar ga je zamolio da mu ukratko kaže kakav društveni položaj zauzimaju pisci u Americi:
- U našoj zemlji društveni položaj nas književnika neuporedivo je niži od položaja filmskih glumaca. Ali da ne bih bio nepravedan moram vam reći da nas ipak nešto više cene od dresiranih cirkuskih foka. - [] [] [] - Početkom XVIII veka, u vreme kad su francuski i engleski ratnici na bojnim poljima obasipali jedni druge kišom tanadi, njihovi ratoborni kraljevi Džordž i Luj XIV ratovali su na – građevinskom polju. I pored stalnih ratova, u to vreme se u okolini Pariza i Londona mnogo zidalo. Luj XIV podigao je sebi nov, raskošan dvorac Tiljerije, a po naređenju Džordža I gradila se i nova londonska ludnica Bedlam. Nije teško zamisliti bes Luja XIV kada je doznao da su londonski neimari, povinjujući se naređenju svog kralja, podigli zgradu za ludnicu koja je ličila na Tiljerije kao dve kapi vode. Razmislivši malo Luj XIV je naredio da se pored novog dvorca sazida zgrada za klozete koje bi bila verna kopija dvora Sent Džejms, rezidencije engleskih kraljeva. [PZ #893/1969] - [] [] [] - |
Po povratku iz Amerike čuveni engleski karikaturista Viki pričao je i o svojoj poseti tadašnjem predsedniku Trumanu:
- Rukovali smo se i ja sam mu rekao "Hvala vam".
- Zašto? – zapitao ga je Truman
- Zato što ste mnogo sličniji mojim karikaturama nego što sam i ja sâm mislio!
- [] [] [] -
Poznati francuski prirodnjak Žorž Kivije radio je jedne noći u svom kabinetu. Najverovatnije je bio zadubljen u svoju omiljenu nauku – uporednu anatomiju. Kad je izbila ponoć vrata su se otvorila i u kabinet je upalo neko čudovište. Bio je to jedan od studenata profesora Kivijea koji je, maskiran u strašnu životinju, želeo da prestraši velikog prirodnjaka. Čudovište je zaurlalo:
- Kivije, došao sam da te prožderem!
Kivije je pažljivo pogledao nezvanog gosta i prasnuo u smeh:
- Ti imaš kopita i rogove. Znači, ti si biljožder i ne možeš me pojesti. – odgovorio je Kivije i mirno nastavio da radi. [PZ #894/1969]
- [] [] [] -
Poznati minhenski botaničar i profesor univerziteta Gebel zatražio je od nekog studenta, koji se baš nije dobro spremio za ispit, da mu kaže sve što zna o pečurkama.
- Pečurke… – počeo je student da muca – pečurke dole imaju nogu, a gore šešir.
Na to Gebel stavi šešir na glavu i reče:
- Znači, i ja sam pečurka?