=●=
Nedelja, 1. XI 2015./7534.
|
|
|
NOĆ
VEŠTICA!
|
Još jedna Noć veštica i još jedan praznični broj. Kao što smo i najavili, ceo broj ćemo posvetiti ovom prazniku i zanimljivim stvarima vezanim za njega. Ovu nedelju ćemo iskoristiti za interesantne kostime, pa možete da iskoristite ideju ako ćete ići na neku od mnogobrojnih žurki po gradu. Takođe, slobodno nam pošaljite i snimke sa žurki na kojima ste vi lično prisustvovali, pa ćemo ih objaviti u narednom broju koji će takođe biti posvećen ovom prazniku. Ono što bi pomalo pokvarilo uživanje u ovom broju časopisa je to što će se on velikim delom sastojati od fotografija pa neće biti standardnih 500-600KB nego malko više. Za to je kriva činjenica da smo tokom godine uspeli da sakupimo jako puno fotografija. Sad bi mogli i da objasnimo ukratko zašto mi u redakciji kažemo "Samhain", a ne Noć Veštica ili Helovin. Kao što znate, ovaj praznik potiče od keltskog praznika žetve i koji je bio njihova Nova godina. Oni su ga zvali "Samhain", a čita se "Savin" ['sα:wın] (radije ćemo napisati "Samhain" nego da nas pitate ko je taj Sava). Igrom slučaja, poklopio se sa rimokatoličkim praznikom Svi Sveti, koji se na engleskom kaže "All Hallow's eve(ning)", pa otuda i engleski naziv |
|
po kom ga danas poznajemo. Tada se obilaze
groblja (u
pravoslavlju su to Zadušnice), a posle Svih Svetih ide Dan Mrtvih (isto
se
obilaze groblja, a tamo prodaju slatkiše).
Praznik se u današnjem obliku
pojavio tek 1911. godine. Pošto ima puno protivnika ovog praznika jer
vuče korene iz keltskog/paganskog rituala, možemo slobodno da
kažemo da je on daleko od onog što je nekad bio kao paganski. Do
danas je već komercijalizovan (što će reći: Deda Mraz tokom
jedne noći deli paketiće, a ostalih 364 dana pije "Koka
kolu"). Zbog toga bi bilo
najpametnije da ga shvatite na dva načina:
- kao dečji praznik;
- kao razlog za maskembal i
terevenku/žurku
Priznaćete da ga oba razloga
najbolje opisuju!
Vaš
Urednik
|
|
(u "rerni" se vidi njen stomak, pošto je u drugom stanju)
|
|
|
|
|
|
|
|
=●=