=●=

EN612a - Nedelja, 31. I 2016./7535.

U ovom broju donosimo: 2. Medicinska škola Obaveštenje iz srednje medicinske škole 3. I oni su bili klinci! Kviz: Pogodite poznatu ličnost 3. Priča za Boba Isečak iz jedne knjige 4. Špigl – dvojnici poznatih Foto-feljton: Dvojnici poznatih 6. Vučić i novinari Šta sve Vučić govori novinarima kada ih zove 7. Autostoperski vodič kroz Galaksiju Najsmešniji delovi iz svih pet knjiga

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde! Pažnja! Stavite miša iznad ѕlike da bi dobili prevod ili objašnjenje istih!

MEDICINSKA ŠKOLA

KVIZ: I ONI SU BILI KLINCI! Ovo je slika jedne poznate ličnosti. Vaš zadatak je da pogodite o kome se radi. Rešenje je na poslednjoj strani.

PRIČA ZA BOBA

Ja imam druga. On se zove Bob i mnogo ga volim. Ovo je priča za njega. Zato što je tražio i zato što je jedan od retkih koji može kod mene priču da naruči. Ali i zbog toga što me je prosto u deterdžent i sapun dirnuo svojim vapajem pismenog karaktera, koji je glasio:

"Jednog dana... treba da napraviš priču protiv ugrožavanja muškaraca… Posebno u reklamama. Žena je uvek sinja kukavica, a muškarac svinja neuredna. Umazao se, nije spustio dasku, neće da sredi veš, ostavlja otvorenu pastu. Žene to ne rade. Žene peru. Ali ne zato što su one aljkave, nego su klopu spremale u hirurškim uslovima, a žmu (muž, prim. red.) je krmak koji se uflekao dok je jeo ili tako… Hari Poter je trapavi idiot, a Hermiona pametnica. One se svete za stereotipe "žena robinja, glupača". Reci nešto lepo u našu odbranu, daj priču da smo isti… Znam da je zbog mene, ali ti bi trebalo da razumeš ugrožene grupe. Muškarce trenutno."

Tu negde mi je porastao vodostaj u očima i otkazao ventil u nosu. Krenula sam prema kupatilu da saniram tečnu tugu, kad sam na pola hodnika upala u nečije patike veličine osrednjeg glisera.

- Šta rade ove patiketine ovde!? Koliko puta sam rekla... – zavapila sam u borbi sa blatnjavim anakondama pertli.

- Moje su. Tu sam ih ostavio dok ih ne sklonim. – saopštilo mi je biće iz praistorije, neobjašnjivo zaustavljeno u evoluciji, odnosno u njenom delu koji se tiče održavanja lične higijene, a koje se inače predstavljalo kao moje dete. Muško, da budem preciznija.

- Zašto izgledaš kao neispečena terakota? Odakle toliko blatište po tebi? – pitala sam zemljanog stvora.

- Igrao sam fudbal. Malo je padala kiša...

- Fudbal?! Otkad se fudbal igra u močvarama?

Fleka na nogama, zvana Mali Sin, prezrivo je frknula i zalupila vrata za sobom. To lupanje vratima je drugo na listi pojava od kojih moji živci zaigraju pipirevku. Na prvom mestu je imperativna preporuka: "Ma, samo opušteno...", od nje odmah, iste nanosekunde, dobijam koprivnjaču na mozgu.

Odvukla sam za sobom u kupatilo dva glisera, na kojima je bilo toliko zemlje da bih na osnovu njenog posedovanja, mogla da tražim međunarodno priznanje nove države.

Mašina za veš me je tužno gledala, lavabo je odlučio da se odmah zapuši protestvujući zbog količine blata koju sam nameravala u njemu da rastočim. To bih i mogla da razumem, ali kada je lavabo gorštački orutavio, to mi nije bilo baš jasno. - Odakle ovolike dlake u lavabou? Ko je depilirao medveda u njemu? – pisnula sam, a dijafragma mi se polako, ali sigurno penjala ka nosu. Iz druge sobe je izvirila još jedna muška glava. - Ja sam se malo dređivao. Opraću to posle. – promukao je Prestolonaslednik. - Pusti lavabo, operi sebe. Gde si se tako isprljao? - Išao sam da trčim. Malo kondicije... - Gde si trčao? Relaciju Pariz – Dakar? - Ma, jok. Tu oko kuće... - Oko kuće je beton. Odakle tolika štroka po tebi? - Ne znam. Nisam primetio. - Onda sutra otrči kod očnog lekara. Nema smisla da se nerviram. Moram da pišem senzitivnu priču za Boba. Bob je moj drug. Pripada ugroženoj, flekavoj grupi...

ŠPIGL – DVOJNICI POZNATIH Ova majca → Hodnik u hotelu

- Ko je peškirima brisao patos?!

- Samo sam obrisao ruke... – zaurlao je iz svoje pećine prvopomenuti praistorijski stvor. Muški. Sin.

- Ruke prvo peremo, pa ih onda brišemo. Kad si se zaposlio u rudniku?

Vrata su se opet zalupila. Živci su novim istanjivanjem došli u rizik konačnog pucanja, što bi im se desilo da ih u poslu nije prekinuo krik kućne nam Princeze:

- Maaamaaa! Maaamaaa, neeemaaa toaaalet-paaapiraaa!

- Kako nema? Sinoć sam stavila poslednju rolnu. Celu...

- Nemaaa, maaamaaa!

- Ko je opet pojeo toalet- papir?

Prestolonaslednik nas je svedenom izjavom udostojio provirivanja sa svog kontinenta:

- Ja sam njime obrisao patike...

- Celom rolnom?!

- Polovinom. Ostatak je pojeo pas.

Ikar Varvarin je spustio svoj celulozni pogled, podvio rep i probao da se išunja iz priče. Muško...

- Maaamaaa!

Petak je veče, nigde u blizini se u večernje doba ne prodaje toalet-papir. Moj život je razrada pakla.

- Maaamaaa!

- Shvatila sam. Doneću ti kuhinjske salvete.

Do kuhinje sam morala da se probijam kroz bespuća hodnika, u kojima je neko muško ostavilo svoju torbu za treniranje, punu tako prljavih sportskih momenata da sam uspela da shvatim jedino da sportova na suvom više nema. Sve se odvija u blatu do kolena i to tako što se učesnici valjaju ili potrbuške gmižu po istom. Lopte, reketi i slične pojave proglašeni su nepotrebnim viškovima. Na svu sreću, kuhinja je samo dva nervna sloma dalje inače bi moji živci organizovali sindikalne demonstracije.

Salvete su uvek bile tu negde, ali sada... - Odakle ovolike prljave čaše po kuhinji? Kad smo otvorili kafanu? Muški duet se oglasio sa drugog kraja stana: - Samo smo pili vodu... - I za svaki gutljaj ste menjali čašu ili ste sedmoglave aždaje?! Duet je dobacio neki sarkazam kako je baš divno imati duhovitu majku i nestao sa horizonta zvuka. Naravno, uz lupanje vratima. Kvake na našim vratima se smrtno dosađuju, jer ih niko ne koristi. Bar ne iz ugrožene muške grupe. Salvete su bile tu odmah iza planinskog venca tanjira i plastičnih, mutiranih, čaša za zdrave napitke, koji tako nezdravo smrde da je to prosto nešto strašno. I za sobom ostavljaju belkaste fleke koje liče na sve, samo ne na ostatak bilo čega prirodnog.

Uboga Princeza koja već nekoliko pasusa čuči u kupatilu konačno je izašla iz istog i uz gunđanje praćeno režanjem kratko nasrnula na braću, usput pominjući životinje iz familije Suidae, laički poznatije kao svinje. Tako je! Dobro me je podsetila. Bobu sam obećala da ću da napišem priču o ugrožavanju muškaraca... Hoću! Sevap je braniti nezaštićene. Samo malo da dremnem. Vampiri su već oprali zube za početak radne noći, ponoć je već davno prošla. Vreme da se spije...

Neverovatno je kako muškarci imaju dar za razgovor sa osobama kojima su oči zatvorene. Naročito sa onima koje su u horizontalnom položaju i umireno dišu, što bi drugi pol odmah shvatio kao spavanje. Ali ne, ne! Muškarcima zbog nečega ta sitnica, da se osoba pred njima upravo druži sa Morfejem, nekako promiče.

- ... vidiš ovo... To tu. Ovo nije bilo juče, nego ja...

Ko zna kada i kako je moj Žmu započeo ovu rečenicu, tačkama nepraćenja uokvirenu. Ali ja sam počela da je nesvesno registrujem tek kada je već podosta bila u razvoju dešavanja.

- Spavam.

- ... tu, je l' vidiš? Evo, ovde imam fleku...

- Spavam.

- ... koja tu juče nije bila... – Žmu je pokazno razvlačio svoju majcu u predelu trbe i pokazivao neku mrlju mojim zatvorenim očima.

- Otkud ona tu? Jutros sam obukao majcu i pojavila se fleka.

Jeste, 'oće to. Fleke spadaju u porodicu životinja Animalia štrokus, koje su poznati predatori. Žive sakrivene po svim zatvorenim i otvorenim prostorima i čekaju da pored njih prođe Homo sapiens sapiens, naravno muška jedinka, i onda se na njega bacaju iz zasede.

Cilj Animalie štrokus je da se prilepi na muškog stvora, jer se hrani njegovim zaprepašćenjem kad je otkrije. Što je iznenađenje veće, to je Animalia štrokus deblja i sposobnija za razmnožavanje. Za samo nekoliko sati će odevni predmet muškarca biti prekriven čoporom fleka, čije poreklo on niti zna, niti može da objasni. To je zato što su Animalie štrokusi u dosluhu sa ženskim rodom ljudske vrste. One ženama otkrivaju kuda su se muškarci kretali, šta su jeli, pili, o šta su se očešali...

Da ne dužim. Uostalom, ovo nije priča o tome. Ovo je priča o tome kako su muškarci ugrožena vrsta, nezaštićena, i to zašto? Zbog fleka i još ponekih sitnica. U pravu je moj drug Bob. I kada će tome konačno doći kraj?

Kada? Kada muškarci više neće biti nezaštićena, ugrožena grupa? Onda kada na televiziji budete videli reklamu u kojoj muškarac stiže u kafić i seda pored svog druga, koji odmah primeti belinu košulje prispelog. Naravno, tome se totalno zadivi. Na to prvopomenuti muškarac iz svoje poslovne torbe izvuče pakovanje deterdženta, od bar deset litara ili kila, i svom prijatelju ga toplo preporuči. Tome velikodušno doda i flašetinu od bar par litara omekšivača za veš koji uvek nosi sa sobom u džepu od sakoa.

Eto, tada.

(iz knjige "Osmeh za svaki dan" Jelice Greganović)

VUČIĆ I NOVINARI 1. Da, super je naslovna. Samo bih malo povećao font i ubacio malo jaču crvenu boju u nadnaslov. 2. Da li mora baš ona da ide na duplericu? Nije moj tip. 3. Halo, "Kurir"? U rečenici "Vučić je naj bolji", "najbolji" se piše spojeno. 4. Je l' to "Pošalji recept"? Imate recept za neku "Žutu tortu" na 45. strani. Da vam se to više nije ponovilo! 5. Zdravo, Vučićeviću. Samo da proverim je l' možeš da mi dođeš u sledeću "Tešku reč"? 6. Odmah da ste uklonili sa sajta ovo "10 saveta za svadbu iz snova"! 7. Je l' vas Mišković plaća da pustite onakav horoskop za ribe? Ja sam riba u horoskopu!!!

8. Nije mi se svidela frizura voditelja jutarnjeg programa. Podseća me na Šešelja.

9. Ti prvi spusti. Haha, ne, ne... Ti prvi, Vučko. Ti spusti prvi...

10. Dobar dan, je l' može jedna piletina u Sečuanu i porcija pirinč... A, to je RTS? Izvinjavam se, vi ste mi na spid dajlu.

(preuzeto sa sajta "Njuz")

AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU

"Misliš li da su dolazili danas?" – upitao je. "Ja mislim da jesu. Na podu ima blata, na stolu su cigarete i viski, na tanjiru riba, a u mom umu sećanje na njih. Znam... na osnovu tih dokaza teško se može nešto zaključiti."

● ● ●

Prvi susret sa čovekom koji vlada Vaseljenom (a da nije svestan toga):

Vrata se otvoriše.

- Da? – upita čovek.

- Ovaj, izvinjavam se, - reče Zarnivup. – Imam razloga da verujem...

- Da li ti vladaš Vaseljenom? – upita Zaphod?

- Trudim se da to ne radim. – rekao je. – Jeste li pokisli?

- Čujte, reče Zarnivup. – moram da vam postavim neka pitanja.

- U redu, - reče čovek ljubaznim glasom, - možete pevati mom mačku, ako želite.

- Da li bi mu se to svidelo? – upita Zaphod?

- Bolje pitajte njega. – reče čovek.

- Govori li?

- Ne sećam se da sam ga ikada čuo da govori, ali ja sam vrlo nepouzdan svedok.

● ● ● Vladar Vaseljene zadremao je u naslonjači. Posle toga ponovo se igrao olovkom i papirom i oduševio se kada je otkrio da jedno ostavlja trag na drugom. Potom je nedelju dana razgovarao sa stolom da vidi kako će ovaj reagovati. ● ● ● Izgledalo je, spolja posmatrano, da se Fordova tehnika lova uglavnom sastoji u tome da on mirno stoji i smeši se. Posle izvesnog vremena, životinja – na primer jelen – pojavila bi se između drveća i stala da ga oprezno posmatra. Ford bi se i dalje smešio, oči bi mu postale blage i tople i delovao bi kao da zrači duboku i sveobuhvatnu ljubav, ljubav koja je izvirila iz njega da prigrli sve što postoji. Divna tišina parala bi po okolnom predelu, mirna i uzvišena, sa središtem u ovom preobraženom čoveku. Lagano, jelen bi prišao, korak po korak, sve dok ga ne bi gotovo njuškom dodirnuo, a Ford Prefekt tada bi skočio na njega i slomio mu vrat. - Kontrola feromona. - objasnio je Arturu šta je posredi. – Treba samo da znaš kako da ispuštaš pravi miris. ● ● ●

(...) kada bi našli rudnik sapuna bilo bi savršeno! Onima koji su rekli da imaju osećaj da se sapun ne nalazi u rudnicima, kapetan je bio toliko slobodan da kaže da je to možda zbog toga što niko nije tražio dovoljno pažljivo.

● ● ●

Jedina stvar lepša od telefona koji ne zvoni sve vreme (zapravo, ne zvoni uopšte) bilo je šest telefona koji ne zvone sve vreme (zapravo, ne zvone uopšte).

● ● ●

Rešenje kviza sa treće strane: Aron Karter (Aaron Carter; 1987)

=●=