EN695
- Nedelja, 24. VIIII 2017./7525.
|
|
|
(Polumaraton Sarajevo)
CoD4
VOJNI ROK
Imam
2000 sati u "Call of duty 4" i zanima me sad jesam li ja oslobođen
vojnog roka ili šta kak to ide? Nije da se hvalim, ali odlično mi je
išlo. Od
najbolji poteza izdvojio bi onaj kad sam nadobudno bacio "flashbang",
pogodio drvo i zaslijepio sâm sebe. Bogte ubio, tri mape nisam ništa
vidio.
Nema po kome nisam puc'o. Server je automatski prebacio tri njihova u
naš tim
jer je bilo nepravedno to koliko je mojih umiralo zbog mene. Još kad
sam otkrio
da je ručna bomba na "4", samo sam njih bac'o. S jednom sam ubio
dvojicu i umir'o sam od smijeha. Na kraju se ispostavilo da je to bio
admin i
njegov brat. Dobio sam doživotnu zabranu igranja na tom serveru...
Al' to su bili moji počeci. No, moram priznat, i u tim početnim trenucima se vidjelo kako talent isijava iz mene. Evo primjerice, sjećam se ko da je jučer bilo. Ljeto 2008, taman škola završila, 6-ti razred proš'o odlično… Odlično jer me nisu izbacili iz škole iako su trebali, no nije bitno. Sav ponosan počastim sâm sebe s onim da mogu imat 3 bombe odjednom. Rek'o – to je to, brate. Puška mi ni ne treba. Samo ću njih bacat. I standardno palim "xfire".
Upadam na server gdje ima 60 igrača. Mora nas biti puno, jbg. Kad bacim bombu, odma' ubijem 3 njihova i 12 svojih. Počinje mapa. Učitava se 20 minuta jer sam igr'o na tosteru, a internet je radio preko telefona. Znala mi stara dić' slušalicu u sred igre. Taman kad mi najbolje ide, pa sam s njom malo "CoD-a" i uživo igr'o, al' nisam tolko dobar bio – 0 killova i 1 death. Stari kad je sazn'o da sam skid'o zračnicu s ormara ubio Boga u meni, ateistom me učinio... Uglavom, učitala se mapa, taman uletio kad je počinjala runda. Sav sretan, imam priliku bit' prvi. Odma' držim prst na "4" da bacim bombu među njihove i pazi sad! Krene runda, bacim bombu, slučajno pogodim zgradu. Reko, pas mater, šteta, al' imam drugu bombu. Uzimam ja drugu i pripremam se da je bacim. Držim je u ruci i taman da ću je bacit, nisam ni skužio, naletim na onu prošlu što sam bacio i pukne ta prošla i ova iz ruke u isto vrijeem. Kruteeeeee nedo, kad je to puklo! Pogin'o ja, svi moji, 3 njihova, ovih 10 što je ulazilo na mapu i srušio se server… Još meni i internet puk'o. Dva tehničara dolazila. Nisu znali šta se dešava. Stari opet Boga u meni ubio. Kaže: "Samo tu pušku ganjaš po monitoru!" Reko, nije puška, bomba je bila. Tj. dvije. Sjele meni dvije "bombe" na lice. Jedna s jedne strane, druga s druge… Od tad igram samo one karte iz "Windowsa", jbg…
ODGOVOR
RUSKIH KOZAKA
"Kako
je nastao najvulgarniji diplomatski odgovor ikada" mogao bi biti naziv
slike, koja je jednog ruskog slikara vinula u visine. Nakon ovog
teksta, vaša
lista najprkosnijih naroda u istoriji biće promenjena.
Ilja Rjepin
je krajem XIX veka bio jedan od popularnijih ruskih slikara, ali je i
za njega
audijencija kod cara Aleksandra III bila velika stvar. Nije ni sanjao
da će sa
tog prijema otići kao jedan od najbogatijih ruskih slikara. Naime, car
je
odlučio da kupi Rjepinovu sliku "Odgovor Kozaka iz Zaporožja turskom
sultanu Mehmedu IV", koja je do danas ostala slikarovo najpoznatije
delo.
Cena je bila, za to vreme, vrtoglavih 35.000 rubalja, što je rešilo
Rjepinove
finansijske probleme u narednim decenijama. Istina, bila je to slika na
koju je
potrošio jedanaest godina svog života, ali ga je uvela u najviše
krugove ruskog
društva, u kojima će ostati do kraja svog života, 1930. godine.
Oteto
od zaborava
Sliku
"Odgovor Kozaka iz Zaporožja turskom sultanu Mehmedu IV" Ilja Repin
je pravio od 1880. do 1891. godine. Kako je slikao istorijski događaj o
kome je
ostalo jako malo konkretnih tragova, Ilja se uputio u samo Zaporožje,
te na
autentičnim lokacijama pokušavao da razluči kozačku legendu od istine.
Sama slika
opisuje sastanak koji su Kozaci organizovali 1676. godine, da bi se
dogovorili
kako da odgovore na pismo tuskog sultana koji im poručuje da se
predaju. Da li
se baš takav sastanak i desio, kako je tvrdila tadašnja epika, vrlo
naklonjena
Kozacima, do danas nije sa sigurnošću jasno. Zna se da konkretno pismo,
original koji su Kozaci napisali, nije sačuvano.
Ruski
istoričar Dmitar Javornicki je, nekoliko godina pre nego što je Repin
počeo sa
stvaranjem svog velikog dela, pokazao slikaru dokument do kojeg je
došao. Bio
je to, od reči do reči, ispisan odgovor Kozaka turskom sultanu! Istina,
njegov
dokument nije bio original, nego kopija nastala u XVIII veku. Danas je
nemoguće
proveriti da li je tekst pisma autentičan, ali je Ilja Rjepin od tada
počeo
sopstvenu istorijsku istragu, pokušavajući saznati što više o događaju
koji je
odlučio da naslika.
Kroz
istoriju, bilo je iznenađujuće mnogo slučajeva kada je odgovor na ovo
pismo bio
pozitivan, jer su vladari često na taj način pokušavali sačuvati svoje
živote,
prestravljeni silom koja se na njih sručila. Na Mehmedovo iznenađenje,
kozačka
reakcija bila je drugačija.
Pismo
Sultana Mehmeda IV:
"Ja
Sultan; sin Muhamedov; brat sunca i meseca; unuk i izaslanik Božiji;
vladar
kraljevstava Makedonije, Vavilona, Jerusalima, gornjeg i donjeg Egipta;
car nad
carevima; suveren nad suverenima; nepobedivi vitez; čuvar grobnice
Isusa
Hrista; izabran od samoga Boga; nada i uteha svih muslimana; zaštitnik
hrišćana
– Naređujem vama, Kozacima iz Zaporožja, da mi se pokorite dobrovoljno
i bez
otpora, i da prestanete da mi pravite probleme svojim napadima."
Pismo koje
su Kozaci primili nije moglo proći bez odgovora. Rjepin je svojim remek
- delom
oslikao upravo momenat kada kozački prvaci smišljaju odgovor na ovo
pismo.
Centralnu
poziciju na slici zauzima legendarni kozački ataman Ivan Sirko. Oko
njega su
njegovi saborci, koji uveliko uživaju u sopstvenom odgovoru. Treba
istaći da je
u originalnoj verziji pismo bilo napisano u stihovima, što samo
pojačava njegov
efekat.
Odgovor
koji su Kozaci poslali tuskom sultanu glasio je ovako:
"O sultanu, turski đavole,
prokleti satanin druže, poslušniče Luciferov. Kakav si ti to đavolji
vitez,
kada ni ježa ne bi mogao ubiti golim du**tom? Đavo s*re, a tvoja vojska
jede!
Nećeš, kurvin sine, porobiti hrišćanske sinove; ne plašimo se tvoje
vojske, i
borićemo se protiv vas i na vodi i na kopnu, majku vam vašu!
Ti nekrstu, zveri Vavilona,
skrnavitelju svetog Jerusalema, kozoj*bcu iz Aleksandrije, svinjska
glavo
Egipta (i gornjeg i donjeg), Jermenska svinjo i tatarski jarče,
konjokradice iz
Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavolov, budalo, ti svinjski
brabonjče, magareća gu*ice, klovnu iz ovog i onog sveta, mesarsko
pseto,
nekrštena volino, je*emo ti majku!
Tako ti odgovaraju Kozaci iz
Zaporožja, gnjido. Nećeš ti hrišćanima ni svinje čuvati, a kamoli nad
hrišćanima vladati. Mi nemamo kalendar i ne znamo koji je datum. Mesec
je na
nebu, godina je Gospodova, a dan je isti ovde kao i tamo. A ti i tvoji
Turci
poljubite nas u du*e."
Odgovor je
potpisan sa "Ataman Ivan Sirko i bratstvo Kozaka iz Zaporožja", da bi
se i formalno ovaj duhoviti komad mogao nazvati pismom. A upravo je
slika Ilje
Rjepina najbolje dočarala atmosferu u kojoj je nastajao ovaj urnebesni
tekst.
Malo je ruskih slika na kojima se nalazi tako mnogo osmeha, kao na
slici na
kojoj su kozački ratnici.
Rjepin je
nastavio da pravi vrhunske slike, i bio je jedan od najvažnijih ruskih
slikara
na prelazu vekova. Zanimljivo je da je pokušavao da napravi i drugu
verziju,
manju po dimenzijama, ali nije uspeo da je završi. To su uradili
njegovi
učenici, te se druga verzija "Odgovora" danas nalazi u muzeju u Harkovu.
Originalna
slika, visoka dva metra i široka preko tri i po još od kraja XIX veka
se nalazi
u Državnom Ruskom muzeju u Sankt Petersburgu, muzeju podignutom u čast
upravo
Aleksandra III, cara koji je sliku i kupio od Ilje Rjepina.
(sa
portala "Dnevno")
BUREK
Kakav je to burek koji nema sira? Izmislio neko da mene sekira. Dali mu i naziv - sad se zove "prazan". Da li može vrabac da postane fazan? Burek može biti jedino sa sirom. Dragi novatori; prođite me s mirom. (ako
neko sazna ime pesnika, javite redakciji) CRNI GUJA
●
D1 Crni Guja: Boldriče, šta radiš? Boldrik: Urezujem nešto na ovaj metak. Crni Guja: Šta urezuješ? Boldrik: Urezujem "Boldrik". Crni Guja: Zašto? Boldrik: Kažu da negde postoji metak
koji nosi vaše ime. Crni Guja: Da. Boldrik: Mislio sam, ako kod mene bude
metak s mojim imenom, nikad me neće pogoditi jer ne bih nikad pucao na
sebe. Crni Guja: Šteta.
ى ى ى |
- Ne možete poreći da su ove
novine dobre za moral ljudi.
- Naravno da ne. Samo mislim da bi
se više moglo postići kada
bi im dali pravi toaletni papir.
ى
ى ى
Crni Guja:
Nešto
mi ovde smrdi, a ne mislim na sadržaj Boldrikove pite od jabuke.
ى
ى ى
- Čudno, jer nismo naručili ni one
nove merdevine za
rovove.
- Nove merdevine?
- Da. Stigle su juče. Poslao sam
ih ljudima i bili su oduševljeni.
Je li tako, ljudi?
- Da. To je prvo čvrsto gorivo od
kada smo spalili mačku.
ى
ى ى
- Istina. Dok sam bio u školi,
obrazovanje nije ništa značilo.
Bilo je važno da si dobar u sportu, glasno pevaš školsku pesmu i ne
cmizdriš
kada ti zabiju vruće pecivo u zadnjicu.
ى
ى ى
Crni Guja:
Kada
bi poslužio neko od svojih jela osoblju u štabu, uhapsili bi te zbog
najvećeg masovnog
trovanja još od kada je Lukrecija Bordžija pozvala 500 svojih bliskih
prijatelja
na vino i zabavu uz antraks.
ى
ى ى
General
Melčet: To
je najveća tajna. Je li jasno?
Crni Guja:
Sasvim
jasno. Znaću samo ja i ostatak sveta.
ى
ى ى
General
Melčet: Odlično!
Feldmaršal Heig napravio je genijalan taktički plan kako bi osigurao
konačnu pobedu
na bojnom polju.
Crni Guja:
Hoćemo
li se po tom genijalnom planu penjati iz rovova i polako hodati ka
neprijatelju?
General
Melčet: Kako
znaš? To je poverljiva informacija!
Crni Guja:
To
je isti plan koji smo koristili prošli put. I sedamnaest puta pre toga.
ى
ى ى
|
General Melčet: Feldmaršal Heig je zabrinut da
bi to moglo malo deprimirati ljude, pa traži način da ih razveseli. Crni Guja: Njegova ostavka i samoubistvo
su očigledno rešenje.
ى ى ى General Melčet: Pogledaj ovo. Siguran sam da ti
je poznat. "Kralj i država". Crni Guja: Da, to mi je omiljeni časopis.
Mekan je, snažan i dobro upija.
ى ى ى Crni Guja: Iz dugog iskustva znam da moji
ljudi imaju talenta koliko i grupa ježeva daltonista u vreći.
ى ى ى - Beznadežno! Da sam samo pazio na časovima
umetnosti u obdaništu umesto što sam celo vreme pravio papirne penise i
plašio Saru Vilis!
ى ى ى - Zdrav humor iskrenog vojnika. Ne brini. Ako
posustaneš, seti se da smo kapetan Draga i ja iza tebe. Oko 60 km iza
tebe.
ى ى ى |
Na
ničijoj zemlji:
- Dobro. Hoću potpunu tišinu. Je
li to jasno? Ako neko od
nas pređe preko bodljikave žice, ne sme vikati.
(…)
- Jeste li upravo prešli preko
bodljikave žice?
- Ne. Stavio sam lakat u posudu
sladoleda.
- Dobro je.
ى
ى ى
Crni Guja:
Gde
smo to?
Boldrik:
Malo
je teško reći. Izgleda da smo naišli na oblast obeleženu gljivama.
ى
ى ى
- Pucaju! Pucaju!
- Hvala, poručniče. Ako me pogode,
sigurno ćete mi to
javiti.
ى
ى ى
- Ako slučajno nagazimo na minu,
šta da radimo?
- Uobičajeni postupak je da skočiš
70 m u vazduh i raštrkaš
se po širokoj oblasti.
ى
ى ى
- Jesi li siguran da si ovo video,
Crna Gujo?
- Naravno. Možda je bilo još par
fabrika oružja i ne baš
toliko slonova, ali to je otprilike to.
ى
ى ى
- Sledeće sedmice možemo napasti
tamo gde je odbrana
slaba i izvojevati najveću pobedu od kada su cvećari iz Vinčestera
pobedili one
iz Haroua sa 12:1.
- Jeste li vi ikad bili na planeti
Zemlji?
|
ى ى ى Crni Guja: Donesi mi dleto i komad
mermera, Boldriče. Boldrik: Sada hoćete da se bavite
skulpturama? Crni Guja: Ne. Mislio sam da sebi
isklešem nadgrobni spomenik. Boldrik: Šta ćete napisati na njemu? Crni Guja: "Ovde leži Edmund Crna Guja i
iznerviran je" ●
D2 Džordž: Opet su se pomešale linije?
Telefonski sistem je u haosu. Nije ni čudo što nismo dobili nikakva
naređenja. Crni Guja: Naprotiv, Džordže, imali smo
dosta naređenja. Naredili su 6 metara materijala za zavese od mađarskog
baršuna,
četiri porcije lososa i pomfrit, i taksi za g. Redgreva da dođe po
njega na adresu Arnos Gruv 4 i pozvoni na zvono.
ى ى ى Kapetan Darling: Iskreno, ja sumnjam na ovo već
duže vreme. Kapetan Crna Guja uporno odbija naređenja.
General Melčet: Briga me i da napastvuje
vojvodu od Jorka! Ubio mi je goluba!!!
ى ى ى |
|
Džordž: Zar
ne
mislite da biste samo traćili novac na advokata?
Crni Guja:
Ne
ako je to najveći um u istoriji engleskog prava. Jesi li ikad čuo za
Boba
Misingbirda?
Džordž: Svakako.
Veoma nadaren gospodin.
Crni Guja: Itekako. Sećam se Misingbirdovog slavnog slučaja krvavog noža. Čovek je nađen pored ubijene osobe. Imao je nož u ruci, 13 svedoka je videlo kako je izbo žrtvu, a kada je policija stigla rekao je: "Drago mi je što sam ubio to kopile". Misingbird ne samo da ga je oslobodio, nego mu je pomogao da bude proglašen vitezom za Novu godinu, a rodbina žrtve morala je platiti da mu se opere krv s njegove jakne.
Džordž: Čuo
sam da je genijalan i kao tužilac.
Crni Guja:
Da.
Pogledaj Oskara Vajlda.
Džordž: Starog
"mesara" Oskara. Da, veliki, bradati, bludni Mesar Oskar, užas za žene,
114 vanbračne dece, svetski bokserski šampion teške kategorije i autor
najbolje prodavanog pamfleta "Zašto to volim da radim sa devojkama".
Misingbird
ga je proglasio za pedera i poslao u zatvor.
ى
ى ى
Crni Guja: Džordže, u velikoj sam nevolji. Trebam da sastavim slučaj koji je nepropusan kao sirenin grudnjak. Nisam siguran da će tvoj bezumni optimizam mnogo doprineti tome.
=●=
