=●=
|
|
|
SVAĐA
Momo Kapor, srpski slikar i pisac,
imao je oštro oko da zapazi i karakter našeg naroda, pa da ga pretoči u
prelepe i inspirativne priče. U knjizi "Magija Beograda" (2008) priča "Letovanje" na urnebesan
način prikazuje kako se srpske žene svađaju sa svojim muževima.
Slobodaneeee! Sloooobooooodaaaaneeee! Smesta izlazi iz mora! Ni sekund više!
Pogledaj, kako si pomodreo! Zubi ti
cvokoću! Smesta napolje, je l' me čuješ?
Kaži mu
i ti da izađe napolje! Ti si mu otac! Pogledaj, sav je plav!
Pa ti
nisi normalan! Tebe baš briga! To je čovek da izludi!
To dete
bi pored tebe moglo i da se udavi, a ti ni da mrdneš ni malim prstom!
Kao što
nisi mrnuo ni onda kada kada me je onaj saobraćajac izvređao na mrtvo
ime. Šta
si ti radio? Zacenio si se od smeha, umesto da me zaštitiš kao čovek!
Ja prva
počela? Samo sam ti kazala da si zaista vozio prebrzo i da uvek voziš
tako
prebrzo i da misliš da si najpametniji i da si preticao onu cisternu i
da ću,
ako tako nastaviš, izaći sa detetom na sred magistrale, a on ti je
onda, vratio
vozačku dozvolu i rekao da neće da te kažnjava (je l' tako bilo?) jer
si već
kažnjen što imaš ženu kao što sam ja! Jeste, to je rekao! A, ti nisi
mrdnuo ni
malim prstom! Šta? Šta je trebalo da radiš? Ne, nije trebalo da se
tučeš sa
njim, ali mogao si bar da mu odgovoriš, a ne da se smeješ kao kakav
debil!
|
E, to je stvarno… Pitam se samo zbog čega si se
uopšte i ženio! Pa, tebi bi, u stvari najbolje bilo da si sâm! Ti,
uošte, i nisi za brak. Hajde, lepo skloni te novine i priznaj: je l' da
da bi ti bilo mnogo lepše da si sâm, bez nas dvoje, a? Hajde, budi
makar jednom čovek i priznaj!
Gospode, kome ja govorim?
Šta on radi po čitav bogovetni dan? Ili spava ili
čita novine ili pije pivo… I to mi se zove letovanje!
Pet puta bih se bolje provela da sam lepo ostala u
Beogradu. Zamračila bih sobe, napravila promaju i bar bih se pošteno
ispavala. Ovako, šta? Godinu dana čekam ove bedne dve nedelje na moru, a na plažu dolazimo u podne, kad normalan svet već odlazi na ručak.
Ti si mi
to omogućio? Šta ti imaš kome da omogućavaš? I šta si mi to omogućio,
molim te?
Da
stanujem u nekom dimnjaku, šesto osamdeset stepenica iznad magistrale?
Jeste,
tačno šesto osamdeset! Juče sam brojala…
Da se kupam
na ovoj smrdnjivoj javnoj plaži koja bazdi na kokosovo ulje? |
|
Da se
pravim kako ne vidim da neprestano buljiš u ove kurve bez gornjeg dela
kostima?
Misliš da nisam primetila kako ih posmetraš? – Zašto i ja ne skinem
gornji deo?
Zato što sam bila budala, što sam dojila dete i
|
|
upropastila grudi, a ne kao ove koje samo na sebe misle! Eto, zašto ga ne skidam, ako hoćeš da znaš!
Drugi ljudi vode svoje žene na sve te Hamlete,
Betovene i Šopene, a ti nas izvodiš na roštilj! Kao da nisam mogla da
jedem ćevapčiće i u Beogradu, gde su mnogo bolji i ne smrde na
maslinovo ulje?
Šta si mi još omogućio? Da šipčim do pijace i natrag
i pravim nam sendviče za plažu, da tamo slučajno ne bismo trošili! A,
izračunaj samo koliko svaki dan potrošiš na cigarete i piva? Samo
izračunaj!
Šta sam ja Bogu zgrešila! Pogledaj samo druge muževe
i druge žene! Šetaju lepo ljudi uveče po obali, drže se za ruke,
razgovaraju… Imaju šta da kažu jedni drugima. Ne bulje u novine i u
čašu!
Gospode! Pa, on je zaspao! E, ovo je stvarno…
Sloboooodaaaneeee! Slobodaneeee! Da si smesta izašao
iz vode!"
Priznajte, ne mora da bude ovakva
situacija, ali svakoj ženi događa se da se svađa sama sa sobom, kada se
svađa
sa svojim mužem! I Moma je to lepo primetio! |
RAHMETLI
LjUBIŠA
Neću
reći šta nam je ovaj kolega (a bivši predradnik) tačno zgrešio.
Tačnije, ni ne
sećam se. Sećam se da je bio d*kadžija prve klase, pa je
zaslužio
ovo. Inače, sledeće obaveštenje je bilo polepljeno po SVIM oglasnim
tablama u
"Dnevniku", i iako su naredni dan sve nestale – bilo nam je izuzetno
drago
zbog ove akcije.
Pošto je služba
za deratizaciju utvrdila da portir Lj. Ž. (U daljem
tekstu "rahmteli Ljubiša") ne spada više ni u žive ni u mrtve već u
ne-mrtve, prema uputstvima dekana sa fakulteta za vampirologiju "Sava
Savanović", upravni odbor je doneo sledeće odluke pošto je radni ugovor
sa
rahmetli Ljubišom prestao da važi datumom njegove smrti, a zbog radi
uštede
tokom restruktuiranja firme, odlučeno je sledeće:
- da mu
se u
portirnici obezbedi mrtvački sanduk odgovarajućih dimenzija (i ovako je
naporan,
a biće još naporniji ako ga sanduk bude stezao u ramneima)
- da mu
se odredi
rad u noćnoj smeni pošto vampirima smeta sunčeva svetlost
- da mu
se
obustavi zdravstveno osiguranje (vampirima to ni ne treba)
- da mu
se
obustavi isplata zarada (kad je neki mrtvac primao platu zato što je
mrtav,
molim vas?)
- da mu
se
obustavi isplata putnih troškova i, umesto toga, da mu se obezbedi
letačka
dozvola da ga ne njaka murija kad se bude pretvorio u šišmiša
- da mu
se
obezbedi paket slamčica ako, kojim nesrećnim slučajem, neki baksuz
zaluta u
portirnicu u njegovoj smeni pa ga natera da igraju "Čoveče ne ljuti
se"
Prema
novonastaloj situaciji, zaposlenima u
"Dnevnik Holdingu" (u restruktuiranju) se iz bezbednosnih razloga
nalaže sledeće:
- ne
kačite beli luk jer će ga iz'ede!
- mreže
za komarce i komarice ne smeju da imaju rupe veće od jednog santimetra
- strogo
pazite da mu crne mačke ne skaču na kovčeg da ne bi opet oživeo (znate
već svi
koliko je bio dosadan dok je bio živ)
- na
ulazu u odelenja, pragovi ne bi smeli da budu niži od 15cm
- na
vrata od odelenja postaviti raspeće, potkovicu ili neko drugo parče
gvožđa
Prema "Ginisovoj knjizi
rekorda", "Mamihlapinatapai" je najjezgrovitija poznata reč i
ovde je pogrešno prevedena. Tačniji prevod bi bio: "Gledati se
međusobno (dve
osobe) u nadi da će ova druga osoba uraditi nešto što obe strane žele,
ali niko
neće da uradi niti da započne"
Verovatno vam je poznata takva
situacija.
VIOLINISTA
Čovjek je stao na metro stanicu u
Washingtonu i počeo svirati violinu. Bilo je hladno januarsko jutro.
Odsvirao
je 6 Bachovih komada za otprilike 45 minuta. Tijekom tog vremena s
ozbizirom na
gužvu izračunato je da je prošlo 1100 ljudi kroz stanicu i većina je
išla na
posao.
Tri minute su prošle i jedan čovjek
je prošao, primjetio glazbenika pogledao ga par sekundi i nastavio
svojim
putem. Minutu kasnije violinist je dobio svoj prvi dolar, žena ga je
bacila bez
stajanja i nastavila hodati.
|
|
Osoba koja je obratila najviše pozornosti je bio
trogodišnji dječak. Majka ga je vodila u žurbi ali je dijete stalo i
gledalo violinistu. Na kraju ga je majka povukla jako i dijete je
nastavilo hodati iako okrenute glave prema glazbeniku. To se ponovilo
još nekoliko puta, ali su roditelji svaki put povukli dijecu i nastavili
u žurbi.
U 45 minuta koliko je glazbenik svirao samo 6 ljudi
je stalo na kratko. 20-ak njih mu je dalo novac ali nastavilo odmah
hodati. Skupio je 32 dolara.
Kada je prestao svirati i nastala je tišina nitko to
nije primjetio. Nitko nije pljeskao. Nitko to nije znao ali violinist
je bio Joshua Bell, jedan od najtalentiranih
glazbenika na svijetu. Svirao je najbolja svjetska glazbena dijela na
violini
vrijednoj 3.5 miliona dolara. Dva dana prije sviranja u metrou Joshua
Bell je
nastupao u Bostonskom teatru gdje su ulaznice koštale preko 100 dolara. |
Ovo je istinita priča. Tajni nastup
Joshue Bella u metrou organizirao je "Washington post" u sklopu svog
eksperimenta o primjećivanju, žurbi i prioritetima ljudi.
Jedan
od
mogućih zaključaka iz ove priče je:
Ako nemamo trenutak da zastanemo i
poslušamo jednog od najboljih glazbenika na svijetu koji svira najbolja
glazbena dijela ikad napisana, koliko još drugih stvari propuštamo?
CRNI
GUJA
●
D4
Crni Guja:
Zaboga,
Boldriče, u zaklon!
Boldrik:
Zašto?
Crni Guja:
Zato
što traje vazdušni napad i neću da moram da pišem tvojoj majci u
londonskom
zoološkom vrtu da joj javim da joj je jedino ljudsko dete mrtvo.
Boldrik:
Dobro.
ى
ى ى
Boldrik:
Ja
bih voleo da sam letač, tamo gde je vazduh čist.
Crni Guja:
Šanse
da je vazduh čist blizu tebe ravne su nuli.
ى
ى ى
Flešhart:
Ne
za pola sata, potrčko! Pošalji kučku s autom odmah ili ću se vratiti u
Englesku
i dati tvojoj ženi nešto na šta će vešati peškire!
ى
ى ى
Flešhart:
Mora
da ste impresionirani jer vam je zapovednik eskadrile lord Flešhart
upao na ovu
jadnu liniju fronta.
Crni Guja:
Zapravo,
ne. Više me impresionirao sadržaj maramice kada sam poslednji put
izduvao nos.
ى
ى ى
Džordž: Nadam
se da ću uspeti da sačuvam ovaj trenutak do kraja života!
Flešhart:
To
se može srediti.
|
|
ى
ى ى
ى ى ى - Svako može biti navigator ako razlikuje dupe
od lakta. - Bojim se da time Boldrik ispada.
ى ى ى Flešhart: Prvo što morate zapamtiti je:
Uvek se prema avionu odnosite kao prema ženi. Džordž: Kako to mislite? Da ga odvedemo
kući preko vikenda i upoznamo ga s majkom? Flešhart: Ne, mislio sam da uđeš u njega
pet puta dnevno i odvedeš ga do neba i nazad.
ى ى ى Boldrik: Nadajmo se da ćemo pasti na
nešto mekano. Crni Guja: Dobro. Pokušaću da naciljam
između ušiju generala Melčeta.
ى ى ى Crni Guja: Ne bi me bilo više strah ni da
se divlji nosorog vrati kući nakon napornog dana u močvari i zatekne me
u njegovoj pidžami, kako pušim njegove cigare u krevetu s njegovom
ženom. |
ى
ى ى
Boldrik:
Čuo sam šta ovi Nemci rade. Sprovešće svoje zlo na svemu rođenom od
žene.
Crni Guja:
U tom slučaju, ti si bezbedan.
Boldrik:
Ali ta tevtonska reputacija nasilja je zaslužena. Njihove opere traju
tri ili četiri dana i nemaju reč za "pahuljasto".
ى
ى ى
Crni Guja: Spremi se da umreš kao čovek, ili što približnije čoveku, a da ne moraš da briješ dlanove.
Razgovor između generala Melčeta i
Džordža:
- Džordže, sećaš li se kada sam te
posetio kada si bio
balavac, na tvoj šesti rođendan? Imao si zeca, je li tako? Slatkog
malog.
- Čupka.
- Tako je. I sećaš li se šta se
desilo Čupku?
- Upucali ste ga.
- Tako je. To je najviše što sam
mogao učiniti nakon što
ga je pregazio onaj auto.
|
- Vaš auto. - Da, moj auto. I to je bio čin milosrđa nakon
što je onaj pas pušten na njega. - Vaš pas. - Da, moj pas. Ali hoću da kažem da je stanje u
kojem je bio mladi Čupko kada sam ga sastrugao s prednjeg točka isto u
kojem se sada nalazi Crna Guja. Ako nije blizu smrti, onda je već mrtav. - Tražim dopuštenje za cmizdrenje. - Odobreno. (…) Hrabar momak!
ى ى ى Fon Rihthofen o Englezima: Imate sreće što vam je toalet
toliko smešan. Za nas je to samo svakodnevna i funkcionalna prostorija,
a za vas temelj cele kulture. ●
D5 - Vidim nešto što počinje sa "č"... - Doručak! - Šta? - Doručak mi uvek počinje čajem. Onda pojedem
kobasicu i jaje s malim vojnicima.
ى ى ى - Zvuči kao da je kapetan Crna Guja baš dosetljiv i hrabar momak. - Da, zabavan je i hrabar.
Da ne
spominjemo da je pametan
kao neko sa tri glave. |
|
Crni Guja:
Mislim
da ste stekli pogrešan utisak. Imam bližih prijatelja od "dragog
Džordža"
od kada su mi povadili gnjide.
ى
ى ى
Crni Guja:
Znači,
u ime sigurnosti, svakome ko uđe u ovu prostoriju, zadnjicu mora opipati
ovaj
balavi perverznjak.
Stražar:
Samo
obavljam svoj posao.
Crni Guja: Baš imaš sreće da ti je posao ujedno i hobi.
=●=