=●=
|
|
|
Nastavnica
nas je pitala da li znamo šta je to 1. maj - i svi su ćutali, samo sam
se ja
javio: "To je dan kada bi tata trebalo da primi platu, ali je nije
primio!
Nije ni 1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara… U decembru je
pozajmio za
prasence od teče, ali mu još nije vratio i kad god zove, mi moramo da
kažemo da
tata nije tu, iako se krije u WC-u kao da teča može da vidi kroz
slušalicu."
Lupila mi je čvrgu i rekla da sednem… Objasnila nam
je da je reč o Prazniku rada i rekla da svako od nas, kada ga prozove,
ustane i kaže čime mu se roditelji bave i šta bismo voleli da budemo
kad porastemo? Kada je došao red na mene, rekao sam:
"Moj tata privremeno radi na železnici, leži na šinama… Svako jutro se obuče kao da ide na posao u staru firmu, koju je
sad kupio čika Mile koji je nekada bio portir i ode s kolegama da malo
leže na pruzi, a mama zalupi vrata i kaže: "Dabogda vam naleteo teretni
iz Lapova kad niste hteli sa Miletom u stranku!" Mama je završila neki teški fakultet, ali u tubi za diplomu, sad drži flašicu rakije za koju tata ne zna, pa otpije nekoliko "semestara" čim on izađe iz stana. Posle se svađa sa komšinicom čiji muž često pijan piški u liftu, a on radi u nekom ministarstvu kao ekspert za nešto… Inače, mama je nekada radila u banci, ali joj je šefica dala otkaz zato što se ispostavilo da ima previše škole da bi ostala na radnom mestu koje se sviđalo šeficinoj kozmetičarki, i premalo grudi da bi je prebacili na šalter… Htela je da proda |
|
tatinog "Juga" i dedin "Orden rada sa zlatnim vencem" i skupi pare
za jaku "četvorku" - rekli su joj da za te pare ne može da sredi ni
kurje oči, a kamoli da nabaci tranzicione grudi…
Na sreću, ona komšinica nije zlopamtilo, pa ponekad pozove mamu da joj za 500 dinara očisti stan i oriba lift kad se komšija ekspert vrati s posla. Nije komšinici teško da to i sama uradi, ali nema vremena od kada se zainatila da završi srednju školu. Kaže da uspešnog muža mora da prati i ambiciozna žena, a i ne može drugačije da je ubaci kod sebe u ministarstvo kao savetnika.
Što se
onog dela "Šta bih voleo da budem kad porastem" tiče, tu sam baš bio
u nedoumici! Mislim, dvoumim se da li da postanem tajkun, kao Đurin
tata, u čijoj firmi razredna popodne radi kao sekretarica, pa joj se i u školi
ponekad
omakne da Đuri kaže "šefe", ili da postanem političar?
Kada smo
bili mali, Đurin tata, čika Joca, često je išao u Zabelu, valjda su
tamo imali
vikendicu, ali mama nikada nije htela da vodi i Đuru kada bi vikendima
išla u
posetu. Koliko sam shvatio, on se tamo aktivno bavio poljoprivredom i
izgleda
da mu je baš super išlo čim je posle nekoliko godina kupio nekoliko
firmi, pa
za njega danas rade čak i čika policajci koji su nekada dolazili po
njega da ga
vode u vikendicu, a on im lupa zauške, tera ih da rade sklekove i ne
daje im
platu.
|
Stvarno ne znam da li to ili da idem u poslanike?
Tata je više za ovo drugo, naročito otkad su javili da je neka polugola
teta pokušala da uđe u Skupštinu, a on dreknuo na televizor: "Ostavite
je na miru… Čula žena da je politika kurva, pa došla kod svojih! Eto,
sad imate kvorum!"
"Dobro je, sine, izgleda da j*bu još nekog osim nas
u mozak" - okrenuo se prema meni i pomilovao me po glavi, dodavši: U
poslanike će tebe tata, u poslanike, ali da zoveš i tatu u poslanički
klub kad vam dođu ovakve delegacije u uzvratne posete." Moj uzor je čika Velja, on se bije i psuje za platu i niko ga ne tera u ćošak kao mene. Inače, izgleda da se situacija kod tate na poslu popravlja, otkad im je bio u poseti neki fin čika, Rasim, ćale se više ne vraća onoliko ukočen kući - dobili su neke anatomske uloške za dugotrajno ležanje na šinama, pa sad kaže da mogu tako i do penzije! Mama i dalje navija za onaj teretni iz Lapova, hvatajući se za "diplomu" sve češće, a ja za tu penziju koju tata pominje - kaže, to je sigurna lova na koju mogu da računam ukoliko se ostvari mamina želja!
Eto,
priznajem da mi ni posle svega nije ništa jasnije zašto je taj 1. maj
toliko
važan datum kad od cele |
Otpevao
sam mami i tati pesmu koju nas je učiteljica naučila - "Da nam živi, živi
rad" - dobio sam šamar od tate, a mama me je gađala diplomom. Tek sad
ništa ne razumem - zašto slavimo nešto što nas sve nervira? Izem ti
praznik kad
su svi ljuti na njega!!!
[sa "Vetar koji šapuće"; preuzeto sa fejsbuka (vrlo rado ćemo potpisati autora ukoliko znate)]
"Da
li treba da ispeglam račune jer su se izgužvali u džepu? Kako da sve što kupim
"uguram" u tačno 100 dinara? Morate da organizujete kurs za pravilno
izvlačenje koverata, ovako ne valja…"
To su samo neka od neobičnih pitanja i sugestija građana upućenih
kol-centru
NALED-a u toku nagradne igre "Uzmi račun i pobedi".
U lutriji koju je organizovala Vlada i koja se
završila prošlog vikenda, građani su poslali ukupno 10.732.295 koverata
sa više od 107 miliona fiskalnih računa. Za dva meseca, koliko je
trajala igra, dodeljeno je 11 stanova, 100 automobila "Fijat 500L" i
180 vaučera za kupovinu robe. Iako su pravila lutrije predočena pre njenog početka i konstantno ponavljana, više od 3000 građana zvalo je kol-centar kako bi dobilo pojašnjenja i rešilo nedoumice. Bilo je i izuzetno komičnih pitanja, kao i predloga, a neki su potpuno pogrešno razumeli pravila igre. Tako je jedan od učesnika shvatio da svaki fiskalni račun mora da iznosi tačno 100 dinara, pa se namučio da u prodavnici uvek kupi proizvode čiji će zbir biti 100 dinara. Kol-centru se obratio i građanin koji je istu stvar shvatio na potpuno drugačiji način. Naime, on je smatrao da prodavcu u trgovini pruži tačno 100 dinara, pa ako je |
|
račun manji, da uzme kusur. On je verovao da je taj
račun
validan za učešće u igri. Ubeđen da je u pravu, slao je fiskalne račune
sa
manjim iznosima, a tek pred kraj nagradne igre objasnili su mu da takvi
računi
nisu validni.
Bilo je i onih koji nisu znali šta
je zadnja, a šta prednja strana koverte. Ispostavilo se da je to i
jedna od
najčešćih nepoznanica za građane. Dešavalo se da zbog toga neki sami
sebi
pošalju koverte jer su na obe strane ispisali samo svoje podatke i
adresu, pa
je jedna starija sugrađanka sebi poslala čak 90 koverata.
U NALED-u koji je zajedno sa Vladom
Srbije organizovao lutriju, kažu da su neki želeli i da pošiljke
dostave lično
njima, kako se ne bi zagubile u transportu.
Tako su pojedini građani čak dolazili i do naše kancelarije. Bilo je dosta učesnika koji su možda i preozbiljno shvatili pravila, pa su hteli da znaju da li uvek mogu da peglaju račune koji su se izgužvali. Česta pitanja su bila i u vezi sa tim da li računi u jednoj koverti mogu biti izdati istog dana i to u istoj prodavnici, kao i da li računi izdati za pojedine proizvode mogu da se šalju - navode u NALED-u.
Zanimljiv primer je jedna građanka koja je
objašnjavala sagovorniku u kol-centru da mnogo voli suhomesnate
proizvode, a posebno sudžuk. Ona je pitala da li u jednoj koverti mogu
biti računi izdati samo za kupovinu sudžuka. Takođe, imali smo i đoveka
koji je razvrstao 3000 fiskalnih računa po datumima, tako da se u
jednoj koverti nalaze računi samo iz jednog meseca.
Najviše nedoumica i sugestija izazvalo je pravilo
oko obaveznih podataka pošiljaoca. I to najčešće broja telefona. Jedan
od starijih učesnika nagradne igre požalio se da se plaši da njegov
broj ne vidi komšija koji radi u pošti, pa je predložio da broj
telefona napiše na svakom fiskalnom računu, a ne na koverti. Naravno,
ovakva sugestija nije prihvaćena, pa su njegove pošiljke bile nevažeće.
Neki građani su nas zvali sa predlozima za
unapređivanje procesa izvlačenja u nagradnoj igri, načina slanja kao i
preuređivanja pravila. Jedan upečatljiv primer detaljnog pristupa |
Napomena: Redakcija se ograničava od
ovog "istraživanja" jer nije navedeno koliko ćemo uštedeti. A drugo,
treba kupovati domaće prizvode ("Zewa" je nemačka). Ovo objavljujemo
samo zato što je blesavo. Redakcija |
pravilima izvlačenja jeste građanin koji je
predložio
da uvedemo kurs za izvlačenje koverata - ističu u NALED-u.
(izvor: "Blic"; 3.
V
2018.)
Kad ti oči plutaju, kada nema nade seti se da imaš tetku iz Kanade. I kad vojsku ne služiš, imaš bolest retku, srećan budi, znaj da imaš u Kanadi tetku. Kad ti mozga ludilo razum muti, krade, pomisli na svoju tetku iz Kanade. Dok na zid kačiš sliku svoga vođe i tad ti tetkin lik kroz glavu iz Kanade prođe. I kad ženi omogućiš vojni rok da služi, ruke tetka iz Kanade ponosno ti pruži. I dok spremaš Migove da praviš parade, reci "Hvala" svojoj miloj tetki iz Kanade. Kad platonski Gračanicu ljubiš iz daleka, triput tad se prekrsti u Kanadi tetka. Dok iz bulje gazdine članak tvoj tek viri tetka tu je, iz Kanade, skute svoje širi. Kad ti misli putuju, jure brzinom metka, Iz Kanade ljubav šalje tebi tvoja tetka. Kad pitaju ko li ti nekretninu dade, Reci kratko, jasno - tetka iz Kanade!!! |
|
Koja je
razlika
između tebe i šefa?
Kada nešto radiš duže od predviđenog, onda si
spor. |
Kada tvoj šef radi nešto duže, on je temeljit. |
Kad nešto ne uradiš, ti si lenj. |
Kada tvoj šef nešto ne uradi, on je prezaposlen. |
Kada pogrešiš, ti nemaš pojma. |
Kada tvoj šef pogreši - on je samo čovek! |
Kad učiniš nešto na svoju ruku, prekoračio si
ovlašćenja. |
Kada tvoj šef učini istu stvar, to se zove
inicijativa. |
Kad istraješ na svom mišljenju, tvrdoglav si. |
Kada to uradi tvoj šef, on je čvrst i dosledan. |
Kad nisi na svom radnom mestu - gubiš vreme. |
Kada tvoj šef nije na radnom mestu, on radi. |
Zadatak: Pogodite
koji novosadski bendovi su na slici.