=●=
|
|
|
SVIM
ČITATELjKAMA ŽELIMO SREĆAN 8. MART
● ● ●
|
|
|
|
|
|
● ● ●
● ● ●
|
|
|
|
|
|
● ● ●
|
|
|
|
|
|
● ● ●
|
|
|
|
|
● ● ●
|
|
|
|
|
|
RADOVAN
III
(uvodna
reč i početak predstave se nalaze u broju №749)
Jelenče (ulazi
i nosi tacnu sa kafom): Oduvek sam bio večita žrtva… jer
je okolina u meni gledala samo ono
animalno, životinjsko! Čitavu svoju mladost proveo sam u biblioteki.
Radovan: Divan dečko. Šta mu fali?
Jelenče: Hipotkrit i Tacit i Odgore de
Balžak i braća
Milenković… Nikad niste čuli za te pisce? (Stanislavu)
Šta ste pročitali od tih pisaca?
Stanislav: Mene pitaš???
Jelenče (okreće
se Radovanu): Šta
ste pročitali od tih pisaca? (Radovan se
prepada i ispušta šoljicu) Nikad niste čuli za te pisce!
Katica (isteruje
Jelenčeta): Marš napolje! Marš napolje!
(cela scena umire od smeha)
Radovan: Na ništa me napravio… On mene
pita šta
sam čit'o!!!… Da l' mi je utisak varljiv ili ne, on mene
pita šta sam
čit'o! On me pita šta sam čit'o! (Rumenci)
Šta se kerebečiš ti, pička ti materina?… On MENE pita šta sam čit'o!!!
Jbm li
ti majk… Ja sam bio član biblioteke godinu dana, jebote! Godinu dana
bio član
biblioteke, a on mene pita šta sam čit'o! Im'o sam člansku kartu
biblioteke! Im'o
(sam) člansku kartu specijalne boje, znaš ono… (podiže
obrvu)
|
|
Stanislav: Koje boje? Radovan: Šta gledaš ti? Zini da ti kažem!…
Specijalne boje! Nosim je u gornjem džepu ovde (pokazuje
džep na košulji), viri 2cm iz sakoa… Idem ulicom, a ono svi
viču: "Evo, ide drug član, jebote!"… (šećka,
tj. paradira po sceni) Mene bole mnogo… Dobro, u to vreme
nije bilo prevoz kolima nego peške, normalno. Do kancelarije… Kaže:
"Ide drug član, jeee!"… Ovako, izlaze na kolovoz i padaju pod
saobraćaj! Tog dana poginu šest ljudi! "Eno, ide drug član", a ja idem
– bole mene… (karta) Viri dva prsta – pravac biblioteka! Im'o (sam)
pravo da uđem u biblioteku u sred bela dana! Uđem, sednem, naručim,
pojedem, popijem – bole me! On mene pita šta sam čit'o, majku ti jebem…
Katica: Čekaj! (hvata
Radovana za leđa od košulje) Radovan: Nemoj da me držiš za ruke, ubiću
te! Katica: Ćale, a tebe izjurili iz te biblioteke. Šta je bilo? Keva meni pisala. Reci. Radovan: Izjurili, dabome da su me
izjurili. Čim je
došla nova garnitura – druga Radovana u pizdu materinu, normalno. |
Radovan: Jeste! Sek'o sam slike! Tačno!… To
su mi
amputirali, ali to je tačno!… Sek'o sam slike iz knjiga! Slike su za
zid, nisu
za knjige, jebo vas…
Katica: I mastio si knjige…
Radovan: Čim je došla nova garnitura na
čelu sa drugom
ovaj, kako se zove… Igrutinom (?),
ovaj, nova
garnituuura odma' kaže "Koga ćemo? – Radovana! Marš napolje!" Normalno…
Drug Igrutin, jebem li ti majku, a ovako smo bili (pokazuje)
– nokat i meso. Onih dana… kad smo bežali ispred…
raznoraznih neprijatelja… Kad se nije znalo ko je kome… Drug Igrutin
beži više
ovako (pokazuje levom rukom) 'vata
kosinu na tamo, a ja kosim ovamo (pokazuje
desnom rukom).
(dok je to pričao, Katica umire od
smeha.
Očigledno, Zoran je tu počeo da "uređuje" scenario predstave)
Radovan: Bogami, tu je došlo do jedne
izvesne pometnje.
Malo smo se pomeli. Kao da je svako nosio metlu preko leđa pa samo (pokazuje rukama)…
Katica: I kako je to bilo? Zove te…
Radovan: Čim je… odma, kaže, "Dajte mi
druga Radovana",
telefonom. Uh, što sam uvodio telefon, jebem ti… Ja se inače plašim
telefona.
Još od '39-te se plašim telefona. Šta ima to da mi zvoni po kući tamo?
Ne volim
ni da govorim. Uvek okrenem slušalicu naopačke. Kaže: "Da dođe drug
Radovan od-ma-h u centar biblioteke! Da dođe ovde kroz 15 minuta!" Ne
budem lenj.
|
Katica: Dobar dan. – Dobar dan. Radovan: Kuc-kuc. Dobar dan – dobar dan. On seo, znaš, u onu fotelju, priustade malo ovako, pa sede ponovo… Šta je, reko, sada bogati? Bar da ga proverim, ja mu pružim ruku ovako (pruža ruku za rukovanje), a on opet ustade kao pa opet sede. (imitira zvuk vazduha iz tapacirane stolice) Reko, da l' prdnu nova garnitura, jebote? Ali nisu. To su te fotelje. To je "Meblo"… Mene met'o na onu tvrdu stolicu. Kaže "Sedi, druže Radovane. Obavešteni smo mi o tebi da si ti džukela jedna… (kaže) Nemamo s tobom šta razgovarati. Ti si džukela jedna, jedna svinja i dokazano je da mastiš knjige…" Reko: "Je l' ti to meni, druže Igrutine?" On kaže: "Ja tebi!" "Je l' meni? Je l' ti to mene etiketiraš, majku ti…?" Onaj njegov astal, onaj pisaći sto kad sam zgrabio koji je bio crvene boje, a on pobele, jebote! Onaj njegov astal od 12 metara, jebem li ti… Astal od 16 metara kad sam ja zgrabio u ove ruke kad sam… Katica: Pa kako piše čovek sa tol'ki
astal? |
|
Radovan: Piše normalno. Ovako piše. (pravi se da korača i piše istovremeno – tj. da
piše rukom duuugačku
liniju i trči nazad za novi red) Ako ne zaboravi prvi red,
normalno.
Katica: Ali piše i na mašinu.
Radovan: Piše, i na mašini piše. Samo ima
čovek a koji
mu zanosi mašinu. (imitira tipa koji nosi
pisaću mašinu u rukama; imitira i tipa koji kuca na pisaćoj mašini sa
po jednim
prstom i to objašnjava:) Šta ima da zamara celinu ruke? Nema
potrebe!… Dva
prsta mu je dosta… Nije to ko neki seljaci – pišu sa deset (prstiju) i
još
laktom udaraju! Čovek normalan… Reko: "Meni,
druže Igrutine?", "Tebi", reko "U redu!" Odem kući,
javim mu se telefonom od kuće. Ne budem lenj, reko:
"Je l' ti to meni…" Ko je napravio ovo sranje? (pokazuje
rukom na stočić koji je on maločas
podizao, Katica pokazuje prstom na Stanislava) Ko je napravio
sranje, jebem
li ti majku? Ko je napravio sranje? Dokle će biti sranja u ovoj zem…
mislim,
ovoj kući?
Katica: Deda!
Radovan: Da se prekine s tim! Pa, kako to
piješ kafu,
majku ti seljačku jebem? Kako piješ kafu? Pa nauči da piješ kafu ko
čovek
jedanputa! Kako to: (uzima
praznu šoljicu i poliva se po glavi)
Jebote… Jesi ti normalan čovek?
(nastavak
u narednom
broju)
=●=