EN756
- Nedelja, 24. III 2019./7526.
|
|
|
OJ,
KLINTONE
|
Oj, Klintone kurvin sine, hoćeš borbu sa visine, što ne siđeš u planine, da te Srbin tu okine. Kurvin sine Toni Bler, nikad nisi bio fer. Dižeš NATO da nas rušiš, možeš kurac da nam pušiš! Olbrajtova kučko stara, tebi treba srpska kara, na sramotu Kontakt-grupe, ispucaće tvoje dupe. Gospodine Folke Rije, jebemo ti najmilije, a s obzirom da si peder, nek te jebe Gerhard Šreder. A vi Holbruk, Majls i Hil, što ne znate za rezil, pozdravite moćnu svitu, dobićete svi po kitu. |
|
HUMANI
GIMNAZIJALCI
Zajedno
sa razrednom Draganom Možek gimnazijalci su došli do plemenite ideje
koja je
ubrzo završila kao najsimpatičniji oglas na društvenim mrežama.
- Idemo na ekskurziju u septembru
i meni se javilo šest
porodica koje nisu u mogućnosti da plate put. Agencija daje jedan
gratis, onda
smo došli do ideje da spojimo lepo i korisno. Ovom akcijom oni neće
samo
učiniti dobro delo, nego će naučiti šta znači raditi i zarađivati. –
objašnjava
profesorka nemačkog jezika i inicijator ove ideje Dragana Možek.
Kako je
navedeno u njihovom oglasu, za mnoge poslove imaju potrebne
"kvalifikacije" – za privatne časove preporučuje ih dobar prosek
ocena, imaju iskustvo u bejbisitingu, a imaju i armiju baka i mama za
organizaciju keteringa.
Entuzijastična
profesorka nije ni slutila da će njena objava na Fejsbuku imati preko
12.000
deljenja.
- Ne znam ni sama koliko
propuštenih poziva imam. Nadam
se da ćemo svima uspeti da izađemo u susret, ali definitivno niko od
njih neće
raditi duže od četiri sata, niti će ovo uticati na njihove obaveze u
školi. Ovo
nije nikakva eksploatacija dece – oni žele da učestvuju. Navika naše
škole je
da bude humanitarno aktivna – kaže profesorka.
I ideja
je urodila plodom – već prvog dana đaci su zaradili prvih 4500 dinara.
|
|
- Prvi zadatak nam je bio da
odnesemo hranu jednoj IT
firmi. Zaradili smo više nego što je bio račun za hranu, ali očigledno
su ljudi
prepoznali našu veliku želju da prikupimo pare za drugare. Neka bude
još ovakvih
ljudi – sa osmehom poručuju đaci Branko Kostić i Vukan Roganović. - Sve nam je lako uz našu divnu razrednu.
Najvažnije je da odemo svi na matursku ekskurziju. Za sada smo se
podelili na neke nežnije i grublje poslove. Devojke će preuzeti
bejbisiting, dok će za fizikalisanje biti zaduženi momci – spremno kažu
Emilija Anđelković i Ksenija Klikovac.
Sedam dana ekskurzije u Pragu, Beču i Drezdenu košta
po detetu 500€, što znači da treba da se prikupi 3000€. - Iskreno verujem da ćemo uspeti da realizujemo
ovu ideju i da ćemo u punom broju otići na ekskurziju, a ako skupimo
više sredstava, pomoći ćemo i decu iz drugih razreda. Otvorili smo
namenski račun i štampaćemo izvode, stoga će sve biti transparentno. –
poručuje profesorka. |
(izvor: "Blic";
7. III 2019.)
Tekst
oglasa:
Dragi drugari,
moje odeljenje i ja organizujemo
humanitarnu akciju i
bilo bi strava ukoliko biste hteli da se uključite.
Naime,
početkom septembra bi trebalo da krenemo na matursku ekskurziju i
voleli bismo
da idemo svi skupa. Ipak, nekoliko učenika nije u mogućnosti da krene
sa nama
iz finansijskih razologa, a jedan gratis koji dobijamo od agencije nam
nije
dovoljan da rešimo problem. Zato smo odlučili da do juna sami zaradimo
novac
nudeći čitavu paletu usluga!
Pazite sad:
1. Ako radite u velikim poslovnim
zgradama u blizini Ušća,
GTZ-a i Sava Centra, a potreban vam je potrčko koji bi doneo klopu ili
kafu,
otišao u poštu itd. imamo 32 volontera.
2. Ako su vašim firmama potrebni
fizikalci za rad
vikendom, imamo 13 sedamnaestogodišnjih rmpalija.
3. Ako vam je u večernjim satima
potreban babysitting za
vaša čeda, na raspolaganju vam je 19 savesnih, vrednih i veselih
devojčica.
4. Ako je vašoj deci potrebna
pomoć u savlađivanju
gradiva u osnovnim školama, nudimo časove matematike, srpskog, fizike,
hemije,
engleskog i nemačkog jezika na teritoriji Novog Beograda. (preporuka
razrednog
starešine: imamo štrebera za svaku materiju - srednja ocena odelenja
4,23).
5. Ako slavite rođendan ili vam je
potreban ketering u
vidu svih vrsta kolača, torti, kiflica, knedli, galeta, sendviča i
salatica, u
pripravnosti pored dece imamo i jednu razrednu i preko 30 mama i baka,
tako da
garantujemo da ne postoji gastronomska želja koju nismo u mogućnosti da
ostvarimo.
6. Ako ste raspoloženi za
degustaciju, pozovite nas da
vam jedan dan donesemo domaće kolače, kafu i čajeve u kancelarije.
Bićete
oduševljeni!
Ako
imate još neki poslić koji bi za vas ili vašu kompaniju mogao da odradi
jedan
gimnazijalac ili gimnazijalka ili par njih, javite se!
I delite dalje!
Dragana Možek
(telefon
i mejl
poznati redakciji "Letećeg bumbara"… ovo pišemo čisto
za slučaj ako ovo čitate dok su se maturanti već vratili sa ekskurzije,
pa da
ne bude posle svašta…)
VOLOVSKA
BALADA
|
Naredili volu Da ide u školu. Vo da skine brigu Nabavio knjigu. I dok drugi uče On iz knjige muče. Zgranula se škola Kad prepozna vola. Sad je vo školovan, Više plug ne vuče. Sedi u fotelji, Al' i dalje muče. |
|
CRNOGORSKO
RADNO VRIJEME
|
7:00 |
Početak radnog vremena |
|
7:30 |
Dolazak na posao |
|
7:45 |
Odmor uz jutarnju kafu |
|
8:15 |
Čitanje novina |
|
9:00 |
Odlazak na doručak |
|
11:00 |
Povratak na posao |
|
11:15 |
Kafe pauza |
|
11:30 |
Politika: rasprava sa kolegom |
|
13:00 |
Čaša pića sa prijateljem |
|
14:00 |
Nervoza zbog prećeranog rada |
|
14:15 |
Odlazak sa posla |
|
15:00 |
Kraj radnog vremena |
RADOVAN
III
(uvodna reč i početak predstave se nalaze u broju №749)
Katica: I ne štedi, ćale. On ništa ne
štedi!
Radovan: To se prišt… On baca! Samo se
proliva!
Katica: Ništa ne štediš, deda.
Radovan: Šta ima da štedi? Boli ga… Ko
štedi? Nema on
potrebe da štedi.
Katica: Nego kako ćemo?
Radovan: Nećemo ni mi da štedimo. Nećemo
ni da pijemo
kafu. Šta ima da pijemo kafu! Nećemo da trošimo struju, nećemo ni da
čitamo…
Šta ima da čitamo. Mi da čitamo nešto? Kad je ovaj narod čitao nešto?
Rumenka
čita jedan ljubavni roman 15 godina… I to samo za videla! Ujutru, kad
sere! (imitira je)
|
Katica: Deda čita! Deda čita! Radovan (sarkastično): Deda čita! Deda naučio azbuku A,
B, V G, D, Đ, a kad je stig'o do E reko "E, do kurca" i bacio bukvar!…
Ništa nam uopšte ne treba!… Mislim, u ovoj zemlji, ovaj kući ništa nam
ne treba! Ni novine nam ne trebaju! Šta će nam novine? Novine trebaju
da se štampaju jedanput godišnje!… Dobro, mesečno! Jedanput mesečno
odštampaš novine, samo menjaš datume svaki dan. Ionako isto pišu, jebeš
im mater! Samo ostaviš prostora za sliku ako rikne neko. (izgleda
da je Stanislav nešto dobacio pošto mu Radovan preti prstom. Katica i
Rumenka opet umiru od smeha) Radovan: Stanislave, preterano sereš!… Ovol'ki jezik imaš! Znaš? (pokazuje rukom) Katica: A je li, a struja? Šta ćemo sa
strujom, ćale? |
veče"
– "Dobro veče, izvolite." Sedne on u
fotelju… (opet imitira zvuk vazduha iz
tapacirane stolice) A, kupio sam i ja… "Šta imate?" "Imamo:
vesti
iz zemlje, vesti iz sveta, vesti iz inostranstva, onda imamo…"
Katica: Iz kulture!
Radovan: Ma, ko jebe kulturu!… "Imamo
vesti iz sporta i imamo vreme na kraju." "Koje će sutra biti
vreme" "Tako-i-tako" "Fala, doviđenja". Jer niko neće u
današnje vreme da kaže koje je vreme.
Katica: I neće da kaže kol'ko ima sati!
Neki dan si onog čoveka…
Radovan: Ja ne odgovaram na pitanje! Kakvo vreme? (odmahuje rukom) Da me neko pita kakvo će biti vreme? MENE?… "Kakvo je vreme, druže Radovane?" – "Čuće se!"…
Radovan: "Izvinite, druže Radovane" jedan
mi reče juče na ulici: "…imate
sat?" "Imam!" "Kol'ko je sati?" "Neću da ti
kažem!" "Zašto?" "Raspričaćeš!"… Rastrubiće po celom
gradu! Te drug Radovan je rekao "Minut do dvanaest", te "krajnje
je vreme"… Ništa nam ne treba! Nama ništa ne treba!
Katica: Ćale, a kako ćemo da se
grejemo?
|
Radovan: Grejaćemo se na parkete, na ragastove od vrata, na vrata – vrata između soba nam ne trebaju – samo ulazna vrata. Između soba, šta ima da se otuđujemo jedni od drugih? Ne treba nam ništa! Ne treba nam ni… Katica: Ugalj! Radovan: … ni ugalj nam ne treba! Ni mazut
nam ne treba! Ništa!… Šta tu kopamo nove rudnike kopamo? Ja predlažem
da se rudnici kopaju ne ovako (pokazuje
nadole rukom) nego ovako (pokazuje
vodoravno rukom). Da se kopaju vodoravno rudnici! Pa kad
nešto ne pronađemo kao što nećemo ni pronaći onda da tu napravimo
metro, je li! Normalno! A možemo o istom trošku u suprotnom smeru da
pustimo kanalizaciju! Šta tu ako idu govna tamo, a mi ovamo! Prolaze
govna pored nas – normalno! U mimohodu idu govna. Samo ako prozori
dobro dihtuju nema problema uopšte. Samo se nasloniš i gledaš… Kao
"nismo navikli"… Nismo bili u govnima i sad odjedanput… (pokazuje
nivo govana u visini svog nosa i propinje se na prste) Samo
mi nosati smo preživeli. (okreće se prema
Katici) Šta je? (Katica umire od
smeha) Ajde kaži nešto, id' u pizdu materinu! (Katica
još više umire od smeha) Sad ti treba da kažeš… kaži… Jaooo! (Radovan se hvata za glavu) Radovan: Kaži, jebo te b… Nauči taj tekst,
majku ti jebem novosadsku! (Mirino osnovno
pozorište je u Novom Sadu) |
(Zoran
uzima tekst od šaptača i dodaje ga Miri. Kako ga ona ne uzima on ga
šuta nazad
šaptaču)
Radovan: More… Vratiću je ja u Novi
Sad! Jebaću
joj majku… Leteće ona meni u Srpsko
Narodno Pozorište! (maše rukama kao da
leti) A ovde ima da drži jednu granu ovako. (stavlja
prst u zube) Mislim nož, ovaj granu!
Katica: Ćale!
Radovan: Kaži, ajde!
Katica: Kaži "dragička!"
Radovan: Dragička, id' u pičku mat… (smeh
na sceni)
Ajde, konačno!
Katica: Georgina se strmeknula sa
dvanaestog sprata.
(Radovan naglo ustaje i hvata se
za glavu)
Radovan: Kad?
Katica: Sad! Dole je, daje konferenciju
za štampu. Onda
će da je ovamo skembaju. Sutra novine, dvanaesti sprat je otvoren.
Svi će da se slikaju. Ja isto ću da se slikam. (seda
na stolicu)
Radovan: Jao, kurva! Jao, govorio sam
joj, govorio sam
joj lepo: "Ne gledaj kroz taj prozor! Ne naginji se kroz prozor…
Dvanaesti
sprat! Ne naginji se, kurvo! Ispašćeš kad-tad!" Ali ona mora da vidi ko
prolazi dole. Dobar
dan –
dobar dan! Znao sam da će da ispadne jednoga dana!
Katica: Ja se nikada ne naginjem kroz
prozor, uopšte, nikada!
Radovan: Šta ti da se naginješ? Možeš
da se naginješ
dovde samo. (pokazuje u visini svog nosa,
pošto je Mira niža od njega) Ja joj napisao ispod prozora
lepo "Ne
naginji se van" – ne vredi!… Maznuo sam iz voza, znaš… Kurvetina, mora
da
vidi… Nego,
da mi iskoristimo
tu njenu sutrašnju popularnost da je udamo.
Katica: Mene nikad ne udaješ.
Radovan: Imam čoveka za tebe. Čekaj,
polako. Šta letiš? Imaš kad!
Katica: Pa, kad ću da se udam?
Radovan: Imaš kad… Sa svojih 15 godina
imaš kad! (smeh na sceni) Vreme
radi za tebe! Imaš
15 godina 18-ti put, pa nije važno… (vraća
se na temu) Da mi nju udamo, da iskoristimo njenu sutrašnju
popularnost.
Stanislav: U kom smislu?
Radovan: Kako u kom smislu? Kad joj izađe
slika u novinama, sutra… U današnje vreme
čim ti slika jedanput izađe u novinama ti si automatski popularan.
|
Stanislav: Jeste. Radovan: Osim u čitulji… Radovan: Osim u čitulji, normalno. Ako izađe ona slika u sredini novina što se zove "pRoster"… Ona se valjda zato zove "proster" jer se prostire preko celih novina!… Ovol'ka je! (pokazuje rukama) Da mi to iskoristimo, da je udamo. Slušaj, Stanislave, idi rano s njom na pijacu ujutru oko 4 sata, stani kraj neke tezge (nemoj da zakupljuješ tezgu da bacamo pare bezveze nego se prišljamči) i viči: "Devojka iz novina! Devojka na udaju!" Stanislav: Mene učiš? Radovan: Naravno, ti si čovek seljak.
Znaš te stvari. |
|
Radovan: Šta je?
Rumenka: Ne dolazi u obzir.
Radovan: Zašto?
Rumenka: Moja ćerka nije seljačka roba da
se prodaje po pijacama. Moje dete jedino se može prodavati
kao cvet! Putem inter-flore.
Katica: Znači, u cvećari kao ikebana.
Rumenka: Tako može. Možda i u nekoj boljoj
kafani.
Katica: Bolja kafana!
(prepiru se)
(nastavak
u narednom
broju)
=●=