Nedelja, 27. IX 2015./7534.

U ovom broju donosimo: 2. Dragi Mythbustersi…             Jedan mit iz BiH 3. I oni su bili klinci!             Kviz: Pogodite poznatu ličnost 3. Školski aforizmi             Nekoliko simpatičnih aforizama 4. Špigl – dvojnici poznatih             Foto-feljton: Dvojnici poznatih 6. Priče iz Lešnikgrada             Šta veverice rade u slobodno vreme 7. Anegdote             Doskočice poznatih ličnosti 8. Ove nedelje u bioskopu "Ode on"             Film: "Neuništljivi"

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde! Pažnja! Stavite miša iznad ѕlike da bi dobili prevod ili objašnjenje istih!

DRAGI MYTHBUSTERSI…

Poštovani Adame i Jamie,

            Zovem se Ajdin Tinjak i živim u Bosni i Hercegovini (ako ne znate gdje se BiH nalazi, ili mislite da smo nebitna zemlja, kao što mi u Bosni i Hercegovini mislimo da su nebitne sve centralnoafričke zemlje, guglajte nas i pročitajte historijat od ilirskog doba, preko rimskog, srednjovjekovnog, osmanskog, austro-ugarskog, jugoslovenskog, pa do moderne Bosne i Hercegovine, i vidjet ćete da smo povijesno "jači" i od Sjedinjenih Američkih Država).

Ja pripadam ovoj modernoj bosanskoj državi, međunarodno priznatoj 1992. (Inače, rođen sam kao Jugoslaven, ali su mi Jugosloveni zapalili rodni list u ratu. Onda sam dobio rodni list s ljiljanima, a sad imam ovaj proevropski sa zvjezdicama na plavoj podlozi. Ako ste pažljivo pročitali našu historiju, uvidjet ćete da naša zastava sa zvjezdicama i trokutom na plavoj podlozi, nemaju nikakve veze sa nama).             Zašto vam pišem?             Nakon četverogodišnjeg rata u kojem je poginulo više od 100.000, a raseljeno više od milion ljudi, Bosna i Hercegovina je izborila svoje pravo na ostvareno pravo na nezavisnost. Ubijali smo se, pljačkali, silovali, palili… (mislim na Bošnjake, Srbe

i Hrvate). Rat je završio, ali niko nije "pobijedio" (vi znate da se suvremeni ratovi i vode s ciljem da nema niti pobjednika niti poraženog).

            Nakon rata, izvršili smo privatizaciju javnih preduzeća, i postali robovi privatnog sektora. Ali, živimo u kapitalizmu, i logično je da je radnička klasa na dnu hranidbenog lanca.

            Našim političkim sistemom upravlja međunarodna zajednica i domaće nacionalne partije, koje već 20-ak godina na vlast dolaze braneći interese Bošnjaka, Srba i Hrvata (ti isti zaštitnici vitalnih nacionalnih interesa su nas i ugrozili, a onda nas iz te ugroženosti čupaju dvije decenije ugrožavajući nas još više).

            Molim vas nemojte prestati čitati ovo pismo, ubrzo ću vam reći kako mit glasi. Naše tročlano predsjedništvo (Srbin, Hrvat i Bošnjak), rijetko kada ima zajednički stav, tako da i stanovništvo po uzoru na lidere nikada nema zajednički stav.

            Naša životna filozofija je "dabogda komšiji crkla krava", ali dabogda crkla i meni da on ne imao od koga mlijeko kupovati. U praksi to izgleda jednostavno; "E nek' je naš Bakir ukr'o dva miliona, Allah mu dao svako dobro. Malo je koliko je ukr'o onaj njihov četnik, majku mu ustašku" (nisam siguran da li će vam ovo iko moći prevesti, ali neka pokuša).

            Naš je jezik… zasebna priča. (Sad ću preći na mit, samo da vam kažem koju o

jeziku). U našoj zemlji tri su službena jezika: bosanski, hrvatski i srpski. Mi se međusobno savršeno razumijemo, ali imamo taj neki kompleks da se trebamo razlikovati. Iako je riječ o istom narodu, indoevropskom, južnoslavenskom, mi volimo reći da nismo isti. Eto, Ante je "vatikanac", čistokrvni Hrvat, rođen u dolini Neretve, Jovo je pravoslavac, rođen u Banja Luci, Srbin, a Mujo je "muhamedinac" rođen na Čaršiji u Sarajevu, Bošnjak.

            Niko od njih nema posla (zajedno sa još 500.000 nezaposlenih), sva trojica žive u najsiromašnijoj zemlji u Evropi (prema podacima EU), i oni dobro znaju da njihovoj djeci budućnost u ovakvoj Bosni i Hercegovini nije svijetla.

            Ali… evo nas kod mita! (Vi ćete možda reći "konačno!", ali ja sa ovim činjenicama živim svaki dan) Prije nekoliko dana, mala od komšinice rodila sina (Amir se zove, mali je k'o med). Pitam vas, hoće li djetetu ćuna brže rasti ako ga odmah osunete?

KVIZ: I ONI SU BILI KLINCI! Ovo je slika jedne poznate ličnosti. Vaš zadatak je da pogodite o kome se radi. Rešenje je na poslednjoj strani.

ŠKOLSKI AFORIZMI

Lako je prepoznati đaka prvaka. Vodi dedu za ruku!
            ●
Moj tata je mnogo dobar. Kad mi kupi čokoladu, uvek je podeli sa mnom.
            ●
Kad sam nacrtao kravu, učiteljica je uzela crtež za izložbu. Samo je ispod napisala: nosorog.
            ●
Za crtež smo imali temu: "Krava na paši". Ja sam nacrtao praznu štalu.
            ●
Juče je čas matematike ličio na čas pevanja. Nije došao nastavnik.
            ●
– Za koliko stigneš od škole do kuće?
– Kad dobijem jedinicu, za pola sata, a kad dobijem peticu, za pet minuta.
            ●
Nastavniče, ne želim da vas plašim, ali moj tata je rekao ako ja dobijem keca, neko će dobiti batine.
            ●

Umem ja da se ponašam. Ali ne volim.
            ●
Vladanje nije lak predmet. Ono što voliš ne smeš, a ono što smeš, ne voliš.

            ●
Boli me uvo što sam klempav.
            ●
Neću da otvorim novi kišobran, da mi se ne skvasi.
            ●

Kad mi je nešto ukusno, kažu da ostavim za malo posle. A kad nije: "Moraš pojesti sve!"             ● - Idi na spavanje! - Spavaću posle. - Sad je posle!             ● Meni zabavljanje brzo pređe u dosadu.             ● Ko se razboli od ljubavi, boji se da ne ozdravi. Savo Martinović   Kada sam bio mali čitao sam priču o tri praseta. Sada su to svinje u godinama.             ● Mamu i tatu nikada ne crtam. Plašim se da se ne naljute kada vide kako izgledaju!             ● Tata kaže da me je donela roda, a baka tvrdi da nije roda, nego veštica.             ● Tata kaže da su mu džepovi prazni. Verovatno mu je mama peglala pantalone.             ● Tata je rekao komšinici da je dobra riba. Pa mu je mama polomila pribor za pecanje.

ŠPIGL – DVOJNICI POZNATIH Dragiса Nikolić → Škorpion

            ●
Kad tata pere sudove, mama pita: "Bože, šta li je to zgrešio!?"
            ●
Ne znam zašto moj tata kupuje novine kad stalno govori da u njima nema šta da se pročita.
            ●
I ja bih voleo da imam brata. Ovako moram da idem u komšiluk da se tučem s tuđom decom.
            ●
Moja baka se udala za moga dedu dok je bio mlad. Sada ga ne bi ni pogledala.
            ●

Svako jutro probudim se pre dede. Da mi ne pojede keks s mlekom.
            ●
Moj deda svako jutro razgovara sa pticama. Više voli da sa njima priča, nego da se s nama svađa.
            ●
Deda mi svako jutro očisti sandalice. Verovatno misli da su njegove.
            ●
Mene deda uvek sačeka ispred škole. A onda ga ja odvedem do kuće, da ne zaluta.
            ●
Meni je drugi čas u školi mnogo važniji od prvog, jer na prvi uvek zakasnim.
            ●
Danas sam odgovarala matematiku. Znala sam sve što me nastavnica nije pitala.
            ●
Kad dobijem peticu, mama kaže:
– To je moje dete!
A kad dobijem keca, mama kaže:
– Isti otac!
            ●
Ako u meni čuči genije. Baš se dobro sakrio.
            ●
Uželeo sam se mojih drugova. Jedva čekam da se pobijemo.
            ●
Nastavnica me je odvela kod direktora škole. Mnogo je želeo da me upozna.
            ●
Odlučio sam da idem u školu. Neću biti ni prvi ni poslednji koga su roditelji na to naterali.
            ●
Kad mi mama uradi domaći zadatak, tata kaže:
- Ćuti, i dvojka je prelazna ocena!
            ●
Naš pas je veran. Kad ga prodamo, uvek se vrati kući.

Mitar Mitrović

Izuzetno sam pedantan. Sve jedinice su mi čiste!
            ●
Baba se zgranula kad je čula da u školi učimo proste rečenice!
            ●
Moj neuspeh u školi je 99% talenta i 1% rada!

● Meni su škola i učenje pod jedan!             ● Danas sam popravio dve jedinice. Kod zubara!             ● Nije problem što učim kao lud, već što tako i odgovaram!             ● Dobro sam se plasirao u školi. Već tri godine sam prvak!             ● Ja i nastavnika muzičkog uspevam da izbacim iz takta!             ● Očigledno postoji jaz između generacija: Nastavnik engleskog me ne razume!             ● Šta vredi što je latinski mrtav jezik, kad je profesor latinskog živ i zdrav!             ● Knjiga je najbolji drug, ali mene više privlače drugarice!             ● Ne bežim od škole. Ja joj se i ne približavam. Rade Jovanović (iz onlajn časopisa "Etna")

PRIČE IZ LEŠNIKGRADA

ANEGDOTE

            U društvu Marka Tvena neko je tvrdio da su pojedine žene pravi anđeli.
- Poznajem samo jednog čovjeka čija je žena pravi anđeo - javi se poznati pisac.
- Ko je to? - upitaše ga svi u jedan glas.
- Gospodin Smit
- Gospodin Smit!? Ali, taj je udovac! - primjeti neko.
- Tako je! - potvrdi Mark Tven.

-[]-[]-[]-

            Često se događa da i najobičnije pitanje zbuni i najvećeg naučnika. Tako je bilo i sa tvorcem čuvene teorije o organskoj evoluciji Čarlsom Darvinom, kada mu je njegova mala sinovica postavila pitanje u obliku zagonetke:

- Šta ima mačka što nema nijedna druga životinja?

            Darvin je dugo razmišljao i, nemoćan da nađe odgovor, najzad se predao, a devojčici je bilo drago što ga je dovela u takvu nepriliku.

- Oh, dragi striče, zar zaista ne znaš?! Pa, zna se - mačiće! - rekla mu je likujući. -[]-[]-[]-             Na zabavi kod jedne otmjene pariske dame čuvenom piscu Dimi Ocu priđe neki uobraženi plemić i bezobrazno ga upita: - Izvinite, gospodine Dima, da li je istina da je vaš otac mulat? - Istina - odgovori mu Dima. - Dakle, vaš je djeda bio crnac. - Da - ponovo potvrdi Dima. - A šta je bio vaš pradjeda? - Majmun - neočekivano odgovori Dima.             Plemić na to poče da se grohotom smije, ali mu slavni pisac ozbiljno reče: - Da, da, kao što vidite, moje porijeklo se završava tamo gdje vaše počinje. -[]-[]-[]-

            Knez Miloš Obrenović je 1830. godine sastavio skupštinu od neukih i od njega zavisnih seljaka i sa njima se igrao "demokratije".
            Pred takvom skupštinom on je, razumije se, mogao da se hvali, jer su mu svi odano klimali glavom. Samo je jedan od poslanika uvijek ćutao. Zapazivši to, Miloš ga jednom pozva da kaže šta misli. Poslanik nije oklijevao, već mu reče: "Blago tebi, gospodaru, što se niko ne usuđuje da ti u lice kaže da lažeš!"

-[]-[]-[]-

            Nemački gvozdeni kancelar Oto fon Bizmark nije voleo da mu dosađuju pitanjima. Imao je običaj da viče čak i na svog lekara kada bi ga ovaj upitao za zdravlje. Jednoga dana je lekaru Šveningeru to dodijalo pa mu je ovako odgovorio:
- Uvek sam vam rado na usluzi, ali ako ne želite da vas pitam, kao što mora da ispituje lekar, onda vam preporučujem da pozovete veterinara. On ima iskustva sa pacijentima koji nemaju dar govora.

-[]-[]-[]-

            Jedan od najvećih nemačkih pesnika Hajnrih Hajne veoma je voleo svog brata Maksa. Rado mu je čitao svoje stihove i slušao njegove pohvale ili kritike. Jednog dana brat mu je priznao da je i sâm napisao nekoliko stihova, pa mu ih je pročitao.
- Bilo bi bolje da pokušaš da pišeš prozu - rekao mu je tada Hajnrih, dodajući: - Već je dovoljno velika nesreća za porodicu što sam ja pesnik…

-[]-[]-[]-

         Pablo Pikaso je često voleo da se našali na svoj račun. Jednom čoveku koji mu je strpljivo pozirao, rekao je:
- Eto, potrudiću se da što pre završim vaš portret, a vi se potrudite da ličite na njega.

Rešenje kviza sa treće strane: Fil Kolins (Phil Collins; 1951) 

=●=