=●=
EN624 - Nedelja, 17. IV 2016./7535.
|
|
|
(objavljujemo par
"izbornih"
slika u ovom broju, a ne u narednom da me ne bi tukli po novčaniku zbog
kršenja
izborne tišine – vaš urednik)
|
|
|
NIKOM
NI REČI!
ŽANDAR U
SLUŽBI
PARTIJE
Pre rata Tito je često putovao na sastanke po zemlji, a i izvan granice, pa se uvek služio falsifikovanim ispravama. Jednom je tako putovao na važan partijski zadatak pod imenom inžinjera Kostanjšeka. Slučaj je hteo da se u njegovom kupeu našao neki žandarski narednik, vrlo razgovorljiv i znatiželjan. Tito je bio otmeno odeven, s rukavicama i šeširom, pa je žandaru verovatno godilo da razgovara s tako uglađenim gospodinom.
Tito je vrlo spretno odgovarao na sva pitanja, Ističući kako ima obaviti neki vrlo važan državni posao. Stigavši na odredište, Tito se pozdravi s narednikom i htede izaći, ali ovaj dohvati njego kovčeg i ponese mu ga do perona. Pre nego što će se vratiti u vagon, žandar salutira i poželi Titu:
- Pa gledajte da dobro obavite onaj važan posao,
- Budite bez brige, trudit ću se – odgovori Tito.
SPASLA GA
BEBA
Zbog sve većeg progona komunista god. 1934, Josip Broz je krenuo preko Beča u Sovjetski Savez. U kupeu brzog voza koji se približavao Mariboru, s Brozom se vozila neka austrijanka držeći u naručju malo dete. Kad su na granici ušli u voz policajci i zatražili pasoše, austrijanka je zamolila Broza da joj pridrži dete.
Došao je red i na Broza da pokaže svoju ispravu. Putovao je pod lažnim imenom češkog inžinjera Tomaneka, s ne baš najbolje falsifikovanim pasošem. U trenutku kad je predao pasoš policajcu, osetio je nešto toplo u krilu. Brzo je podigao dete i na svetlom odelu ugledao oveću mrlju – beba ga je umokrila. Policajci su se slatko nasmejali i samo površno pregledali Brozov pasoš, i da bez opasnosti pređe granicu.
EH, I TI
SI MI
NEKI VOJNIK
U petoj neprijateljskoj ofanzivi drug Tito je bio ranjen u ruku. S jednom rukom u zavoju, i štapom u drugoj ruci, bez mašinke od koje se retko rastajao, išao je sa članovima štaba i svojom pratnjom preko planinskog prevoja. Na uskoj stazi susreli su staricu. Šaleći se, Tito joj reče neka se ukloni da može proći vojska. Starica ga odmeri od glave do pete, pa promrsi:
- Eh, i ti si mi neki vojnik, kad ni puške nemaš!
KAD SE
TITO NE
OBRIJE
U jedinicama oko Vrhovnog štaba Titova je urednost bila upravo poslovična. Bez obzira na situaciju, uvek je nalazio vremena da se obrije. U toku pete ofanzive, na Zelengori jedan od boraca primeti da se tog jutra Tito nije obrijao, pa će svom drugu:
- E, moj druže, mora da smo zapali u gadna g...., kad se drug Stari nije ni obrijao.
- E, onda dobro – smeška se Tito –
znači, postoji
obostrano razumevanje.
TITO I
STALjIN
Posle raskida odnosa izmedju Jugoslavije i SSSR 1948-e, Tito nije bio najpopularniji revolucionar iza gvozdene zavese i u nekoliko navrata Staljin je navodno pokušao da izvrši njegovu asasinaciju. Navodi se da je Tito bio primoran da otvoreno piše Staljinu: "Prestani da šalješ plaćene ubice da me ubiju. Već smo uhvatili petoricu, jednog sa bombom, jednog sa puškom… Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja ću poslati jednog u Moskvu i neću morati da pošaljem drugog."
Ne zna se šta je Stalljin na to odgovorio.
NOVINAR
PLATIO
TITU RUČAK
U podzemnom prolazu na Terazijama, koji je otvorio Josip Broz Tito, bio je instaliran i dotad neviđeni aparat za pečenje pilića, koji je radio automatski kad se u njega ubaci dinar, koji je tad bio "velik kao kuća"!
Organizatori svečanosti su poželeli da pečeno pile iz automata prvi proba Predsednik Republike: "Ja nemam dinar", rekao je Tito, a i njegova supruga Jovanka nije imala para, pa je organizator upitao prisutne novinare može li ko od njih da pomogne u razrešenju neočekivane teškoće? "Imam ja!", javi se prvi novinar Ljubiša Milanović.
Posle su kolege zavitlavale Ljubišu kako nesvakidašnju investiciju nije najbolje iskoristio napisavši, na primer, feljton s naslovom "Kako sam Titu platio ručak"!
U to vreme, a naročito posle Titove smrti, mnogi koji su se samo našli u blizini doživotnog Predsednika pisali su o tome ne samo članke, nego i knjige pritom ih dobro unovčivši.
ZAGREBAČKI METRO
U ponedjeljak 4. travnja oko 21 sat na raskrižju Slavonske avenije s Marohnićevom ulicom, kod Hypo centra, nastala je ogromna rupa ili bolje rečeno krater širok četiri metra, a dubok čak sedam metara. No, Zagrepčani, već ionako naviknuti na ovakve bizarne slučajeve, odlučili su se dobro našaliti s ovim novonastalim, oku neugodnim, gradskim "spomenikom" koji će naš grad krasiti do 15. travnja do kada su najavljeni završeci sanacije.
Internet su preplavile urnebesne prerade fotografija rupe, a mi smo izdvojili one najsmješnije, stoga, uživajte…
(preuzeto sa zagreb.info)
BONUS: Snimljeno u Sarajevu
AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU
-
Voleo bih da
ostanem i da vam pomognem da spasavate Galaksiju" – bio je uporan
Zaphod i
podigao se na laktove, - "ali imam majku i oca svih glavobolja i osećam
da
je na putu mnogo malih glavoboljica. Ali, kada joj sledeći put bude
ustrebalo
spasavanje – vaš sam čovek!
● ● ●
Iskrivio je lice
i onda oborio glavu, a pritom ju je tako vrteo kao da želi da istrese
novčić iz kasice.
● ● ●
(…)
naoružan
ničim više do zgrom-i-puc pištoljem i lekom protiv glavobolje.
● ● ●
Kada
bi sunčev
zdrak ikada uspeo da se ušunja čak dotle u kompleks Palate Pravde
Agrabutona,
okrenuo bi se i smesta tiho išunjao odatle.
Doviđenja i hvala na svim ribama
Popisni izveštaj, kao i većina
takvih dokumenata, stajao je užasno mnogo novaca i nikome nije rekao
ništa što
ovaj već nije znao – osim da svaka osoba u Galaksiji ima prosečno 2,4
noge i da
poseduje hijenu.
● ● ●
Jadna,
blatnjava prilika,
neobično odevena (mokrija od vidre u veš-mašini) autostopirala je kraj
puta.
● ● ●
Jedan
čas baš mu
je bilo drago zbog toga. Trenutak ili dva kasnije bilo mu je krivo zbog
toga
što mu je bilo drago. Onda mu je bilo drago zbog toga što mu je bilo
krivo zato
što mu je bilo drago pa se, zadovoljan, odvezao dalje u noć.
● ● ●
Čak
je i zlokobna
ptičurina, posađena na šipku iznad bara, prestala da krešti imena i
adrese
lokalnih plaćenih ubica, što je bila usluga koju je besplatno davala.
● ● ●
Njegov
glas bio
je blago, duboko predenje. Nalik onom blagom, dubokom predenju kada se
otvara
silos interkontinentalnog balističkog projektila.
● ● ●
Ruka
je sedela na
baru. Primala je narudžbine, delila pića i ubilački se razračunavala sa
ljudima
koji su se ponašali kao da žele da budu ubijeni.
● ● ●
"Veresija?"
– kazao je, "Aaaarggggh..." U baru "Kod matorog ružičastog
džukca" te dve reči obično su bile povezane.
● ● ●
Obazro
se po
jezivoj skupini pljačkaša, podvodača i muzičkih producenata skrivenih
po rubovima
mutnih lokvi svetlosti.
● ● ●
"Daj
da još
jednom pogledam taj račun" – reče Ford. Podigao ga je i stao pažljivo
da
ga proučava.
|
Bilo je to podugačko parče papira. Na dnu se nalazio broj što je strašno ličio na jedan od onih serijskih brojeva koji se nalaze ispod stereo uređaja i za koje uvek treba silno vremena da se prepišu na carinsku deklaraciju.
● ● ● Vazduh pun uzbudljivo neprijatnih mirisa, opasne
muzike i udaljenih zvukova zaraćenih policijskih plemena.
● ● ● |
|
"Imam
magistraturu iz socijalne ekonomike i umem da budem
vrlo ubedljiva.
Otvorio je bocu i
obrisao grlić peškirom, što je imalo suprotno dejstvo od onoga koje je
nameravao jer je stari džanks (piće) trenutno pobio milione klica koje su
gradile složenu i prosvetljenu civilizaciju na smrdljivijim delovima njegovog
peškira.
● ● ●
Rešenje kviza sa treće strane: Gven Stefani (Gwen Stefani, 1969)
=●=