=●=
|
|
|
(dva godišnja doba, slikano u Bijelom Polju 13. II 2017.)
U Jugoslaviji je krajem 70-tih i početkom 80-tih uvedena "par-nepar" vožnja. Tokom jednog dana u saobraću su smela da se kreću samo vozila koja su se završavala na paran broj, a narednog na neparan. Razlog je bio nestašica benzina zbog poskupljenja nafte.
Krajem prošle godine je u Kantonu Sarajevo uvedeno isto pravilo, zbog zagađenja vazduha. Kako čujemo, ovo pravilo još važi, tako da ne kasnimo puno sa slikama.
Eto… Nekada je falilo benzina, a danas fali vazduha.
|
|
|
|
|
|
Probudim
se ja jedno jutro malo ranije nego obično. Celu noć sanjala sam neke
pokojnike
kako se svađam sa njima, pa mi nije više ni bilo do spavanja. Ustanem,
izađem
napolje i vidim mraz se zabeleo po dvorištu, 4-5 stepeni ispod nule,
sigurno.
Na brzinu na'ranim kokoške i kera, pa trkom u kuću da naložim vatru.
Dok sam se
ja baktala oko smederevca (prokletinja neće da povuče, samo puši i
dimi),
ustade i moj Jovica, zaviri u kujnu i onako bunovan ode da obiđe i
namiri stoku.
Taman sam spremila doručak i htela da pođem da zovem dedu, kad me on
pozva da
izađem napolje.
- Šta
ću napolju, deda, vidiš da je 'ladno,
'ajde i ti u kuću da jedeš.
-
Neću da jedem, nisam gladan.
Vidim,
deda se dobro obuk'o, obuo postavljene čizme, na glavu natuk'o šubaru,
a preko
ramena prebacio neku staru čobansku torbicu. U jednoj ruci drži štap, a
drugom
se podbočio.
|
-
Slušaj, snaja, idem ja da obiđem šumu. -
Kaka te šuma snašla, deda, sad po ovoj hladnoći! 'Oćeš da se oklizneš
preko mokrog drveta i da se sav izlomiš! I ko da te nađe, ima da se
smrzneš, dok neko ne dođe. Uostalom, Jovica je u nedelju bio u zabranu. -
Ma ne idem ja u zabran, 'oću u Marinkovu šumu. -
Ju, pa to je mnogo daleko. Ne možeš sâm i peške tamo. Bolje sačekaj da
Jovica doručkuje, pa neka te on odveze traktorom. -
Ma kaki traktor, ne dolazi u obzir. Znam ja prečice, kad udarim sad iza
placeva, pa preko zabrana, ima tamo jedna
staza, još kad sam bio čobanin,
pamtim. Ne beri brigu ti za mene. |
-
Odsek'o sam ja slanine i komad 'leba, a
lekove sam poneo. Imam i vode.
- Ne
znam šta te spopalo, a vidim da si
rešio, k'o da u toj šumi ima Bog zna šta.
- Pa
ima, snajka, ima. Posadio sam ja tamo
jedan jasen kad sam bio dete. Ima mu sad preko šeset godina. Gajio sam
ga,
nisam 'teo da ga sečem, bilo mi žao. A posle, kad sam doš'o u godine
namenio
sam ga sebi za kaput.
-
Kakav sad kaput, pobogu deda? Pa imaš nov
kaput, je l' ti nismo kupili pre neku godinu.
-
Nije to za taj kaput, nego za onaj
drveni.
-
Molim?
- Za
sanduk, bre, kad umrem.
- Ma,
idi, čoveče, s milim Bogom, šta još
tebi neće da padne na pamet.
I
tako deda ode polako, a ja uđo' u kuću.
-
Ovaj tvoj deda stvarno nije normalan
čovek, života mi moga. Ja da se nisam za tebe udala nikad ne bi' znala
kol'ko
neko može da bude blesav. Zamisli ti, on 'oće celo drvo da uništi zbog
mrtvačkog sanduka, ej, bre, zbog dve-tri daske, da upropasti ceo jasen.
-
Kakav jasen, šta pričaš?
- Pa
znaš onaj jasen, najveći tamo u
Marinkovoj šumi. Onaj što je on posadio i što je namenio sebi za sanduk
kad
umre. E, ode on sad u šumu, 'oće da ga obiđe.
- Pa
šta ti bi da ga sečeš, pobogu?
-Pa
šta misliš sa čime sam ove godine
posejao kukuruz, bacio đubrivo, platio vršidbu žita, ječma, branje
kukuruza, pa
jesenje oranje.
-
Valjda od svinja, tri ture prasaca smo
odgajili ove godine. A i dva bika smo prodali.
- S
tim parama smo platili Tanji upis na
fakultet i stan godinu dana unapred u Beogradu.
- I
dobro, kad je to bilo?
-
Znaš kad je deda prošle godine bio u
bolnici, a ti kod tvojih išla da pomogneš da spreme slavu? E, to je
bilo tad.
-
Zato si ti mene i poslao tamo. I kad si
mislio da mi to kažeš?
-
Nisam poludeo da ti kažem, pa da mi odma'
uzmeš pare, znaš da si tad 'tela da menjaš bojler.
-
Jok, trebalo je da čekam da neko pogine.
Znaš da je bio procurio kazan, a i mamlaz koji ga je nameštao pogrešno
povezao žice,
pa me drmala struja svaki put kad sam uzimala vodu. I kad si već sve
uradio
kako si hteo, zašto bar ne ostavi onaj prvi trupac, da deda ima za taj
prokleti
sanduk?
-
Vidi se, bre ženo, da se ništa ne
razumeš. Pa taj prvi trupac i jeste najveći, sam je imao skoro ceo
kubik. On je
izaš'o kol'ko i svi ostali zajedno.
|
- I sad kad si sve zasrao, ti ćeš da se skloniš, a mene ćeš da ostaviš sa pošandrcalim dedom. Šta ako se šlogira, ko će da ga gleda?
Dok smo se nas dvoje tako raspravljali, začu se
spolja kuknjava i jauk. Ulete deda u kuću, sav izgreban, raspasan i
kaljav. -
Jao, majku im lopovsku! Klicu im pokvarenu! Ima da ih robijam, ne zvao
se ja Živadin! Pobiću ih k'o zecove, makar mi zadnje u životu bilo!
Jovica ubeleo k'o krpa, ukočio se, samo što ga kap
ne udari. I meni se noge odsekle. -
Šta je bilo, deda? -
Isekli mi jasen! Moj jasen, zvezdu im žarenu! -
O kome pričaš, ko ti je posekao jasen? -
Manojlovići, seme im se zatrlo lopovsko! Malo im što kradu državnu
šumu, udarili i na moju! - Otkud znaš da su oni? - dođe do vazduha i Jovica. - Video sam ih! Provukoše dve prikolice pune trupaca. Mojih trupaca! - A gde se, deda, tako izgreba i iskalja? |
-
Vidi, kad sam izaš'o iz našeg zabrana,
potera me velika nužda. Zamaknem za neki šibljak, i taman kad sam bio
gotov,
čujem traktor. Izvirim i imam šta da vidim! Manojlovići, sa dva
traktora teraju
trupce. Odma' sam pozn'o moj jasen! Izađem pred njih, pitam gde su to
pokrali,
a oni mene u materinu! Ja onda udarim preko onog šibljaka nazad, pa
kroz
zabran, trčao sam, duša mi došla u nos. 'Oću da prijavim u policiju!
- Ma
pusti sad prijavljivanje, kako znaš da
je tvoj jasen? - čačka Jovica i dalje.
- Šta
ne znam! Pa znaš kol'ki su trupci,
nigde nema takvi'. To je taj, nema većeg jasena u našem ataru. Nego,
sna'o, zovi
ti onog tvog strica advokata, 'oću da ih tužim! Teraću ih do božje kuće!
Jovica
se tu ohrabri, pa i on poče da se prsi:
- Ma
kaki advokati, deda, ja ću njima da
sudim! Odma' idem da ih stignem, najeb..... Ijaoj! šta me, bre, šutiraš
ženo?
Dok
se Jovica držao za nogu, ja mu tiho, da ne čuje deda, rek'o:
-
Ćuti, bre, budalo, vi'š da smo dobro
prošli. Pusti ga neka ih tuži. Dok se oni budu dokazivali na sudu, pet
taki'
jasenova ima da ti stigne. A drugi put, kad ti budu trebale pare, nemoj
mnogo
da mi se praviš pametan, nego lepo da ideš u državnu šumu k'o sav
ostali narod!
(iz
časopisa "Etna"
№157)
KLASIFIKACIJA MALIH OGLASA
Naziv rubrike koju su, prilikom davanja malih
oglasa, pojedini oglašivači upisali u kupon: - Najobičnija rubrika - Električne stvari - Svinje - Živina za jelo - Zamena stare imovine - Veterani - Oglas za mešovitu rubriku - Obične životinje - Zaokružena rubrika - Rubrika groblje - Ležeći nameštaj - Rubrika crno-bela tehnika (prodajem frižider) - Rubrika podrtina - Običan oglas |
● Hutchinsonov zakon
Situacija koja zahteva izuzetnu
skoncentrisanost uvek se događa u haotičnom ambijentu.
● Fullerov zakon novinarstva
Što se dalje od nas desila
katastrofa, potreban je veći broj mrtvih da to postane vest dana.
● Zakoni istinitosti izveštavanja
1. Što si
bliže
činjeničnom stanju stvari, sve su očiglednije greške u svim novinskim
prikazima
situacije.
2. Što si
dalje
od činjeničnog stanja, to si skloniji da veruješ novinskom prikazu
događaja.
● Zakon pisma
Najbolji način da se setiš šta si
još hteo da napišeš jeste da zapečatiš pismo.
● Jonesov zakon o muzejima i Zoo
vrtovima
Najinteresantniji primerak nikada
nije označen.
● Jonesov zakon o publikovanju
Neke greške uvek prođu neprimećene
dok je knjiga u štampi.
Blochova pouka:
Na prvoj stranici uzorka
knjige koju autor pogleda po izlasku iz štampe naći će se najgora
greška.
● Wallace Woodovo pravilo crtanja
1. Nikad
ne crtaj
ono što možeš da iskopiraš.
2. Nikad
ne
kopiraj ono što možeš precrtati.
3. Nikad
ne
precrtavaj ono što možeš iseći i prilepiti.
● Zakoni fotografa
1. Šansa
za
najbolji snimak ukazuje se neposredno pošto je film utrošen.
2. Ostali
najbolji snimci obično su urađeni kroz poklopac objektiva.
3.
Preostali
najbolji snimci biće uništeni kada neko neočekivano otvori vrata mračne
komore.
● Dederin zakon
U trospratnoj zgradi sa jednim liftom devet puta od
deset, kabina neće biti na tvojem spratu. ● Ser Walterov zakon
Dim od cigarete, roštilja, logorske vatre i sl., ide
uvek u lice osobe najosetljivije na dim. ● Kaufmanov prvi zakon aerodroma
Rastojanje do izlaza obrnuto je proporcionalno
raspoloživom vremenu da se stigne na let. ● Rogersov zakon
Čim stjuardesa posluži kafu, avion prelazi u nemiran
let. Davisovo objašnjenje Rogersovog zakona: ● Osnovni princip prtljaga Pored bilo koje trake da stojiš tvoj prtljag pojavljuje se na drugoj. ● Angusov aksiom deviznog kursa |
|
Posledica:
Po povratku u zemlju kurs
ponovo pada, pošto si konvertovao sve neutrošene devize.
● HIJERARHOLOGIJA
I SASTANKOLOGIJA ●
● Perkinsov postulat
Što su veći jače udaraju.
● Harrisonov postulat
Svaka akcija ima jednaku i suprotno
usmerenu - kritiku.
● Rogersovo pravilo
Saglasnost za neki projekat daje se
samo ako nijedan od davalaca saglasnosti ne može biti optužen za
neuspeh
projekta, a svi mogu dobiti priznanje za uspeh.
● Bachmanova teorema o neizbežnosti
Što je veći trošak za realizaciju
plana, to su manje šanse za odustajanje - čak i kada sve postane
besmisleno.
Pouka:
Što je viši nivo ljudi koji
stoje iza plana, manje su šanse da se odustane.